Шта све може „Посејдон“ и зашто га се на Западу толико плаше?
Снажан аргумент
Свет је сазнао за „Посејдон“ након обраћања председника Владимира Путина Федералној скупштини 1. марта 2018. године. Међутим, још у децембру 2016. године ЦИА је објавила да је Русија тестирала дубоководни апарат на атомски погон. Од тада је овај пројекат у центру пажње западних обавештајних служби. И то је разумљиво: захваљујући „Посејдону“, фактички читав скупоцени програм противракетне одбране САД је бескористан.
Овај апарат је минијатурна, роботизовна, атомска подморница. Изгледа као велики торпедо. Према проценама западних војних стручњака, „Посејдон“ је тежак неколико десетина тона. Само посебне нуклеарне подморнице га могу превозити. Данас је то „Белгород“ (пролази тестирања) и, према неким подацима, „Хабаровск“ који је у изградњи. У фебруару 2019. године је саопштено да је „Посејдон“ потврдио своје карактеристике у мору.
Дрон развија огромну брзину, недостижну за подморнице, спушта се на дубину од неколико километара, самостално израчунава оптималну руту до циља. Домет је неограничен. Све то чини подводни беспилотни апарат изузетно тешком метом за противподморничку одбрану земаља НАТО-а. А ако успе да дође до непријатељске обале или до борбеног низа непријатељских бродова, нанеће колосалну штету.
Обезбеђена је како конвенционална, тако и нуклеарна бојева глава. Дрон се може користити за уништавање великих морских циљева, укључујући и носаче авиона. Захваљујући свом неограниченом домету, „Посејдон“ је спреман да прати „крупну рибу“ колико год је потребно, чекајући прави тренутак за напад. А ако има нуклеарне или термонуклеарне бојеве главе, може буквално да опустоши обале непријатеља.
По мишљењу стручњака, снага бојеве главе достиже 100 мегатона. Ради поређења: највеће термонуклеарно пуњење које је тестирано на Земљи је совјетска „Цар бомба“ од 50 мегатона. Међутим, ЦИА сматра да је и десет мегатона довољно да се непријатељу нанесе непоправљива штета. „Торпедо Судњег дана“ ће моћи уништити морнаричке базе, изазвати радиоактивно загађење огромних територија, буквално очистити обалске градове вештачким цунамијем.
Заштита од сметњи
Подморница „Белгород“, први носач „Посејдона“, постаће део морнарице Русије до краја године. Изградња подморнице је започета у војном бродоградилишту „Севмаш“ као нуклеарна крстарица са крстарећим ракетама пројекта „Антеј“ још 1992. године. Због финансијских потешкоћа, изградња није завршена, али је 2012. брод враћен у изградњу према посебном пројекту 09852. Труп је знатно продужен: са 154 на 184 метра. Подводни депласман износи 30 хиљада тона. Ово је један од највећих нуклеарних бродова на свету.
Важна карактеристика је замајац необичне конструкције (ротирајући машински елемент која служи за складиштење/очување ротационе енергије), која обезбеђују изузетно ниску буку. Односно, брод на нуклеарни погон може неопажено да стигне до линије напада и лансирати „Посејдон“. Према различитим подацима, једна подморница ће носити од два до шест подводних беспилотних апарата. Вероватно неће имати друго наоружање.
„Беспилотни апарат има много предности. Подморница са посадом је, наравно, моћно оружје, али постоје одређена ограничења која се тичу људског фактора“, објаснио је војни експерт Александар Жилин за РИА Новости. „Посејдон“ може бити стално у приправности и извршавати додељене задатке у било које време. Беспилотни апарати ове класе захтевају много одговорности, јер се контрола врши путем софтвера. Јасно је да одређени ризици настају ако, на пример, хакери покушају да преузму контролу. Али након разговора са нашим инжењерима и конструкторима, дошао сам до закључка да је заштита од спољашњих сметњи колосална“.
Ограничавање Русије
У америчким војним и политичким круговима „Посејдон“ је изазвао ако не панику, онда озбиљну забринутост. Западни аналитичари се углавном слажу да нуклеарни подводни беспилотни системи на нуклеарни погон са специјалном бојевом главом није ништа друго до ефикасан одговор Русије на постављање америчког система противракетне одбране.
Међутим, стручњак за обавештајне службе и контролу над оружјем Стивен Пајфер, истакао је да „Посејдон“ неће много променити стратешку равнотежу снага, јер је торпедо коме је потребно неколико дана да стигне до обале САД, дефинитивно оружје за одмазду.
Ипак, Американци би више волели да Русија нема такве ударне системе. Почетком јула, специјални изасланик америчког председника за контролу наоружања Маршал Билингсли назвао је „Посејдон“ и пројекат крстареће ракете са нуклеарним мотором „Буревесник“ — ужасним оружјем. Тако је он прокоментарисао чланак у часопису „Форбс“, у коме је изнета верзија да је разлог за недавно откривено повећање радијације од стране Швеђана, тестирање једног од ових система.
„Није битно да ли је Русија одговорна за последњи инцидент или не“, написао је Билингсли на Твитеру. „Али то указује на то зашто би Москва требало да одустане од ових пројеката. Велики губитак новца ни за шта. Штавише, они нису у складу са Споразумом о офанзивном стратешком наоружању (СТАРТ 3). Наредни споразум би требало да укључи ово оружје“.
Американци су и раније инсистирали на ограничавању најновијег руског оружја, укључујући ненуклеарне хиперсоничне противбродске ракете „Циркон“. У супротном, они одбијају да продуже споразум СТАРТ 3. Међутим, већина војних стручњака сматра да Кремљ не би смео да подлегне притиску. САД немају елемената за одржавање глобалног лидерства, осим нуклеарне уцене. А жеља Вашингтона да ограничи технолошки напредак руске одбрамбене индустрије произилази из чињенице да сами Американци немају тако развијене системе, нити их очекују.
