Само у 2018. увезли смо око 440 тона овог значајног и траженог пољопривредног производа.
Док се вредним домаћинима који га у Србији производе нуди 180 динара за килограм неочишћеног најјачег природног антибиотика, ми у маркетима купујемо кинески и то за 700 динара.
Готово свака друга кућа у малом бачком селу Шупљак надомак Суботице у њиви или башти гаји бели лук. А лудошки је ове године одлично родио - просечни приноси прелазе четири тоне по хектару.
Производња ове биљке надалеко чувене по свом мирису је и те како исплатива, али на наше трпезе ипак најчешће стиже из Азије, преносе Новости.
"Увоз је један од проблема, људи купују тај лук јер је бељи, а не знају да он вероватно са љуском иде у хлор, а ко зна каквом се хемијом третира док не стигне из Кине до нас", објашњава Тибор Сакач, један од највећих произвођача у Шупљаку.
"Сви гајимо стару сорту, која се показала најбољом за ово поднебље, ручно га вадимо и чистимо, јер тако ченови остају читави, неударени, а тиме и дуже трају. Уз то, лудошли бели лук има седам пута више алицина од кинеског. Проблем је што немамо организован откуп као што то постоји за друге ратарске и повртарске културе, не постоји задруга или нека хладњача која би руководила тиме да га произвођачи продају по најбољој цени. Овако га продајемо накупцима и онима који га користе као сировину, ретко ко излази на пијаце, јер се то само са луком не исплати".
Они који раде и друге културе могу себи да приуште да лук складиште и чекају цену, док су они који морају одмах да плате раднике принуђени да га одмах продају накупцима. Иако лудошки лук у џаковима може да стоји до фебруара, код многих не дочека зиму.
Производња лука преноси се из генерације на генерацију
"Овај посао није тежак, али је прљав и захтева много руку. Када почнемо вађење, око 20 радника из Кањиже је сигурно на њиви и то кошта најмање хиљаду евра, а притом не рачунамо наш рад. За семе нам отприлике оде 1.500 евра по јутру. Зараде буде, не жалимо се, али сви радимо, већ пола века цела породица је укључена у овај посао", додаје Сакач.
Најлепше главице из сопствене производње сваке године одаберемо и остављамо за семе и тако се у породици производња белог лука преноси са генерације на генерацију. Главице белог лука, у зависности од крупноће, имају осам до 12 ченова, а од сваког засађеног килограма семенског, када је све у реду, примени се одговарајућа нега и агротехника, у лето даје бар пет килограма рода.
Због чињенице да захтева доста мануелног рада, све је теже наћи раднике. Ове године је, како кажу, било још и добро, јер се многи, због короне, нису вратили на рад у иностранство.
Несташица у свету
Недавно се појавила информација да Европи прети несташица белог лука и да ће опет морати да увози веће количине из Кине, јер су количине којима располажу највећи произвођачи већ распродате.
