Почело је са „Старим либералом“, који је укинут очигледно удруженом акцијом, али његова заоставштина по власти чини се да није ништа мање опасна. Он не само да је први утемељио МиМ сцену у Црној Гори, већ је утро пут новим млађим снагама које изгледа да ништа мање не жуљају актуелну власт у Подгорици.
У затвор због мима
За то нема боље потврде од чињенице да је црногорска полиција управо ове недеље у Бару ухапсила једног од администратора популарне саркастичне странице — „Било је јако непријатно/Псалам 118“ која је такође поред „Мимистарства оностраних послова“ и странице „Немојмо политизовати протесте“, један од настављача традиције обесмишљавања политике актуелног режима.
Показало се да црногорски мимичари свакога дана толико брутално погађају у центар, огољавају и извргавају подсмјеху сваку друштвену аномалију — да се њихов успјех и популарност који одавно превазилазе границе матичне државе — већ неко вријеме дословце третира као пријетња за националну безбједност Црне Горе.
То су потврдиле и НВО финансиране од стране НАТО-а, које су мим странице окарактерисале као ни мање ни више него — фактор дестабилизације државе Црне Горе, док су нпр. прозападне „Вијести“ почетком године мим сцену због огромног утицаја на јавно мњење означиле као трећи најзначајнији фактор подршке православној цркви и митрополиту Амфилохију.
Мимичари не штеде никог
Мимичари не штеде никога, чак ни опозицију — а понајмање владајући ДПС и његову идеологију, док је вјероватно најбољи примјер колико добра идеја, духовитост и креативност могу имати утицаја, представља сада већ легендарна мим страница — „Стари либерал“ која је званичну државну дукљанско-монтенегристичку и про НАТО идеологију ДПС-а толико систематски обесмислила и довела до апсурда, да је на крају та Фејсбук страница заустављена уз помоћ међународних „партнера“ тако што јој је укинута видљивост (reach) на најпопуларнијој друштвеној мрежи.
А да је шала у ствари веома озбиљна ствар — нарочито ако се пласира у дигиталном интернет добу, па још и током корона предизборне кампање у Црној Гори када нису могући политички супови, признаје се и у анализи Дигиталног форензичког центра (ДФЦ) — заправо НАТО филијале из Подгорице, која констатује да МиМ странице својом реториком утичу на јавно мњење, те да се „врло често користе као средство утицаја које највише долази до изражаја у кључним политичким дешавањима“.
Узимајући у обзир да се саркастични визуелни садржај са оволико озбиљности анализира у различитим агенцијама, а зашто не казати и огранцима безбједносних служби, циник би вјероватно закључио да онда није ни чудо што је црногорска полиција панично почела да разоткрива и хапси мим сердаре по Црној Гори.
На питање зашто су саркастичне Фејсбук странице толико почеле да сметају актуелним властима у Подгорици па чак и Сјеверноатлантској алијанси, социолог Илија Маловић истиче да се ради о класичном покушају гушења својеврсног „виртуелног бунта“, као последице потпуне државне контроле и изопштавања било какве критичке мисли са свих важних институција и државних адреса (Универзитета, института, академије, медија...).
Он појашњава да је репресијом слободне мисли на тај начин режим нехотице створио живу и оригиналну културу отпора на друштвеним мрежама.
„Те сатиричне странице уз помоћ духовитих монтажа исмевају све оно на чему владавина ДПС-а почива: монтенегрински шовинизам, измишљање историје и традиције, незаконити модели приватизације, непотизам и медиокритетство. Такође, ове странице пружају отпор и колонијализму и пљачки Црне Горе од стране НАТО милитаризма. Због свега овог не чуди да су ове сатиричне странице означене од стране режима као центри отпора који се морају угушити, и што најмоћнији војни савез на свијету организује специјалне тимове за борбу против сатиричних интернет фанзина (аматерских магазина“, каже Маловић за Спутњик.
Хумор je моћно оружје
Овај социолог додаје да се овим само још једном показало да је хумор моћно оружје у политичкој борби, те да он своди наизглед силне и непобједиве политичке групације на њихову фарсичну димензију, скида маске и показује њихово право лице.
Маловић подсјећа да власт у Црној Гори најчешће користи термине демократија, слобода, људска права, али примјећује да када се погледају реални резултати у друштвеном животу — заправо је најмање слободе и толеранције.
„Поново се хапсе људи због изговорене или написане ријечи, уводи се ‘вербални деликт’, иде се у затвор због вица“, примјећује Маловић.
Наш саговорник ипак нема дилему да све учесталија хапшења и прогон црногорских грађана због написане ријечи на интернету и у виртуелном простору никако нису добар знак за власт.
„То што се сада хапсе, затварају и узнемиравају млади администратори саркастичних страница говори да је циљ постигнут, да је све више људи који виде да је садашња власт више нема шта да понуди новим генерацијама Црногораца“, закључује Маловић.
Прочитајте још:
