Турци сматрају да су због преовлађујуће негативних реалних девизних камата на штедњу и несигурност валутних курсева могућности улагања сужене, па на злато гледају као на сигурну луку, наводи агенција Блумберг.
"Пад камата на потрошачке кредите је такође утицао да се грађани окрену злату", каже Акиф Туркер, златар на Гранд Базару у Истанбулу, који је центар трговине драгоценостима у Турској.
Блумберг наводи да су грађани почели да купују злато кад је цена износила 300.000 лира (38.390 евра) по килограму, а сада су цене достигле 51.200 евра за исту количину тог племенитог метала.
Други златар Али Вурмаз указује да се грађани пре одласка у банку где подижу кредит прво распитују за цену злата које потом купују кредитним картицама као инвестицију.
У неким случајевима, како наводи Блумберг, Турци продају злато како би отплатили свој зајам банци.
Процењује се да Турци имају више од 5.000 тона злата "у сламарицама". Како наглашава Блумберг, количина те врсте девизних резерви централне банке није позната.
