Своју намеру Тачи је обзнанио на друштвеној мрежи Фејсбук, образлажући је Демаћијевим доприносом „изградњи независног Косова“.
„У вечну част због неупоредивог доприноса Адема Демаћија, као председник земље одлучио сам да уведем одликовање ’Адем Демаћи‘. Ово одликовање биће додељивано личностима наше земље које су познате по својој отпорности и високој националној свести“, поручио је Тачи.
Орден Демаћија — учврстити моћ команданата ОВК на Косову
Овакав потез председника приштинских институција Живојин Ракочевић, новинар из Грачанице, тумачи у кључу актуелних догађаја на Косову и Метохији, те оптужницама и суђењима за ратне злочине које очекују вође ОВК, па и самог Тачија.
Косово и његова администрација имају проблем са недостатком садржаја који би требало да подржи владајућу идеологију и да оправдају моћ и систем који су успоставили команданти ОВК, коментарише Ракочевић.
„Хашим Тачи се сурово разрачунао са наслеђем Ибрахима Ругове које је имало какву-такву садржину. То наслеђе је имао своју идеологију пасивног отпора, следбенике, интелектуалце, новинаре које је са историјске и животне сцене уклонила Ослободилачка војска Косова. Уколико буде потврђена оптужница пред Специјалним судом за ратне злочине ОВК у Хагу, сигурно је да ће њен добар део заузети и злочини против Албанаца“, каже он и додаје да због свега тога у Приштини влада страх и пишу се нацрти закона којима ће се кажњавати они који доводе у питање „вредности“ ОВК.
„Из тог контекста је настало и одликовање које носи име Адема Демаћија и оно треба да „подсети“ на заслуге ОВК. С друге стране, ако међународна заједница онемогући и забрани доношење закона о вредностима ОВК или га суштински промени, ово одликовање би требало да га безболно замени и покрије немоћ пред гласачима и јавношћу“, наводи наш саговорник.
Од енверисте до борца за људска права
Чудан је био животни пут Адема Демаћија — од истакнутог младог писца, који је истражујући крвну освету међу косовским Албанцима у роману „Крвава змија“ 1958. стекао књижевну славу, преко радикалног марксисте и шовинисте, следбеника идеја албанског комунистичког диктатора Енвера Хоџе, до борца за људска права, интелектуалца и вође политичког крила терористичке ОВК.
Као и код свог идола Хоџе, у Демаћију су се на особен начин мешале идеје екстремног комунизма и екстремног шовинистичког концепта велике Албаније. Овој последњој идеји био је веран до краја живота 2018.
У југословенским затворима Демаћи је провео више од двадесет година. Први пут између 1958. и 1963. (те је године и основао своју прву екстремистичку организацију „Револуционарни покрет за заједницу Албанаца“); поново је био у затвору између 1964. и 1974. и између 1975. и 1990. Из затвора је изашао након амнестије Председништва СФРЈ.
Демаћијева трансформација од екстремног комунисте у борца за људска права није дуго трајала. Одмах по изласку из затвора оснива „Савет за одбрану људских права и слобода народа Косова“, а Европски парламент награђује га признањем „Сахаров“ за слободу мисли. Тада постаје и главни уредник приштинског листа „Зери“.
Демаћи никада није успео да постане близак идејама тадашњег лидера косовских Албанаца Ибрахима Ругове, па 1996. постаје лидер Парламентарне партије Косова. Тада износи сасвим оригиналну идеју — формирање „Балканије“, конфедерације између Косова, Србије и Црне Горе.
Ипак, ни Демаћи, као уосталом нико на свету, није могао да побегне од своје праве природе. Две године касније, постаје шеф политичког крила ОВК. Тада је, како Ракочевић каже, своју марксистичку, лењинистичку и националну идеју, као и своје године проведене у затвору Адем Демаћи ставио на располагање Ослободилачкој војсци Косова.
„Хашим Тачи је то сада претворио у одликовање, што није необично. Није необично, чак је и природно да основна производња једног неуспешног система буде ковање ордења и штампање одликовања“, закључује он.
