Како археолози процењују, новооткривени примерци из Виминацијума представљају драгоцен допринос, поготово када се има у виду да су два неопљачкана, и да да је њихов скелетни материјал изузетно погодан за детаљније анализе и мултидисциплинарна истраживања.
Директор Археолошког института у Београду Миомир Кораћ казао је да се истраживања на овом простору појачана, а таква ситуација је условљена изградњом нових делова инфраструктуре у термоелектрани Костолац Б. па Археолошки институт у сарадњи са ЕПС настоји да спасе све археолошке остатке на подручју угроженом радовима.
Након укидања ванредног стања, археолошки тим спроводи истраживања на месту планираном за изградњу депонијске линије угља.
Овај простор се налази неколико стотина метара јужно од легијског логора и цивилног насеља Виминацијума, и на њему се у периоду од почетка II до краја IV века вршило сахрањивање становника престонице провинције Горње Мезије.
Стога не чуди да су археолози за мање од три месеца рада овде истражили више од 170 гробова, унутар којих је откривено преко 300 артефаката, преноси Танјуг.
У такве спадају и три сахране извршене у оловним саркофазима.
Овај вид сахрањивања није претерано чест, па је тако током вишедеценијских ископавања Виминацијума откривено мање од 30 примерака оловних саркофага.
Сматра се да су се у саркофазима од олова сахрањивали људи пореклом из источних провинција римске државе (Палестине и Израела), који су селећи се овај обичај пренели и у друге делове Царства.
"Прво је откривен оловни саркофаг са остацима трогодишњег детета. Одмах је било јасно да се ради о вансеријском налазу будући да је био неопљачкан", казао је Кораћ.
Како је објаснио, дуж целог поклопца је аплицирана оловна трака ширине 10 цм низ чије рубове је рељефно изведена по једна тордирана трака, док је по средини поклопца рељефно изведен мотив вишеструко укрштених линија ("звезда").
Од скелета је очувана лобања, делови ребара, кости руку и део кичменог стуба, а у углу саркофага су нађени остаци органског материјала на основу чијих отисака се може рећи да припадају кожној обући.
Дуж целог скелета нађени су остаци тканине беличасте боје (вероватно покров који је прекривао скелет).
Након подизања поклопца, установљено је да је ова девојчица сахрањена са неуобичајено раскошним гробним инвентаром.
Неуобичајено је јер, како објашњавају археолози, становници Римске империје нису имали обичај да се разбацују златом тако што ће га полагати у гробове.
"Сматрали су да то раде "прости људи и варвари", сем у једном случају, а то је приликом губитка кћери која није доживела да се уда, те је део мираза полаган уз њу. Можда је управо то и овде био случај, будући да су у саркофагу откривени медаљон од златног лима, те наушница и два прстена од злата", каже Кораћ.
Заштитне амајлије и новац
Десно од лобање нађен је новац од бронзе (II век), уз десну страну вилице нађен је бронзани новац са три перфорације (привезак), а уз десну страну лобање нађена је наушница од танке златне жице, типа каричице.
На грудном кошу нађен је већи привезак у облику пелте од златног лима, медаљон је јединствени предмет на виминацијумским некрополама, израђен је у облику пелте, тј. штита Амазонки, који сам по себи има заштитничку симболику.
Са предње стране је украшен умецима од стакла зелене боје, а техником филиграна изведене су контуре кантароса, грчке посуде која је симболизовала бесмртност или поновно рођење.
На прсту десне руке нађен је прстен од злата, израђен у облику змије, која је у доба антике имала заштитничку улогу.
На свега три метра од саркофага, откривен је гроб одрасле женске индивидуе који се пре свега истиче налазом бронзане преслице, а такви предмети од метала су изузетно ретки.
Прибор за предење вуне полаган је уз покојнице у циљу слања поруке да су оне водиле бригу о породици и домаћинству, а у гробу је још откривен и тубулус (капсула) од бронзе, унутар којег се налазио црни прах, највероватније остатак мастила.
На крају, на руци покојнице откривен је и масивни сребрни прстен, поново у виду змије.
Последњи налаз у близина два гроба, натерали су археологе да се запитају да ли се ради о особама које су у сродству, или су припаднице исте религиозне и/или етничке заједнице.
У потрази за одговорима на ова питања биће примењене различите физичко-хемијске анализе, пре свега однос изотопа стронцијума и калцијума у зубима покојница, који може указати на подручје на ком се индивидуа родила и провела прве године живота.
Такође, у плану је и анализа ДНК, у циљу утврђивања евентуалног сродства.
Некрополу је користило имућније становништво
Други оловни саркофаг је такође припадао изузетно младој индивидуи.
Са спољне стране саркофага, откривена су три крчага од керамике, који су стандардан део репертоара предмета везаних за погребни култ у Виминацијуму.
Након отварања саркофага установљено је да се на дну налази скелет детета положеног на леђа у опруженом положају са рукама поред тела.
"Скелет је у потпуности очуван, кости су у добром стању, а на основу ерупције само два секутића могуће је установити да се ради о индивидуи млађој од годину дана. Покојник је највероватније био увијен у покров", објашњава Кораћ.
Десно од стопала, у углу саркофага, откривен је лонац од керамике, унутар којег се налазило пет комада дрвета који су са једне стране горели, а потом том страном надоле убачени у лонац.
Евидентно је да се овде ради о остацима магијске праксе, до сада непознате археолозима.
Последњи саркофаг од олова откривен током претходне седмице је нажалост опљачкан и том приликом и оштећен.
Пљачкаши су направили пробој у поклопцу и кроз њега извукли кости покојника, као и претпостављене предмете, а лобању су оставили на самом поклопцу.
И у овом случају се ради о млађој индивидуи.
Још један гроб откривен у непосредној близини оловних саркофага је игром случаја избегао сличну судбину, а ради се о сахрани унутар конструкције од опека.
Покојница је била положена на леђа са шакама положеним на карлицу.
На основу новчића са ликом царице из династије Севера, могуће је датовати гроб у прву половину III века, што одговара и хронолошким одредницама за саркофаге.
"Оно што је у овом тренутку извесно је да се археолошка истраживања врше на делу некрополе који је користило имућније становништво, са индицијама да се ради о људима исте етничке припадности. Добра очуваност скелетног материјала омогућиће интердисциплинарни приступ поменутој проблематици, те археолози жељно ишчекују анализе древне ДНК, однос изотопа стронцијума и калцијума у зубима…", закључује Кораћ.
