„Екстериторијална примена санкција крши међународно право“, нагласила је Симсонова.
Према њеним речима, ЕУ не признаје ограничавајуће мере трећих страна против европских компанија, уколико компаније поштују законе Европске уније. Симсонова је додала да Европа сама одређује своју енергетску политику.
„Све делатности, које су у складу са законима ЕУ и међународним правом и које реализују европска предузећа – су законите. Стога је увођење санкција против таквих делатности сумњиво“, рекла је Симсонова за немачки лист „Ханделсблат“.
Проблеми са завршетком гасовода
Раније је немачка компанија „Унипер“, један од европских партнера „Северног тока 2“, саопштила је да сматра да постоји могућност да би пројекат изградње гасовода, због очекиваних нових америчких санкција, могао да буде одложен или да се уопште не заврши.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. У изградњи гасовода учествују бројне европске компаније.
Против изградње гасовода „Северни ток 2“ активно се бори Украјина, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и бројне европске земље, укључујући Пољску, Летонију и Литванију, а такође и Сједињене Америчке Државе, које желе да продају свој течни природни гас у ЕУ.
Подсетимо, амерички Стејт департмент укључио је „Северни ток 2“ и „Турски ток“ у пројекте којима могу бити уведене санкције. Према речима америчког државног секретара Мајка Помпеа, пројектима ће бити уведене ограничавајуће мере које су предвиђене Законом о борби против америчких противника путем санкција.
