Наравно, нису све маске једнаке и не представљају исту заштиту, па је тим научника са Дјук универзитета одлучио да спроведе истраживање како би сазнали која је врста заштитних маски најефикаснија и омогућава најјачу заштиту.
Тестирано је 14 врста маски, од професионалних Н95, маски какве најчешће користе здравствени радници, па до ручно плетених маски и марама. При тестирању маски и ширења капљица, научници су користили једноставну методу која укључује ласерски зрак, паметни телефон и црну кутију, преноси Б92.
Вертикалним ширењем ласерског зрака стварао се танки сноп светлости који је пролазио кроз отворе са леве и десне стране кутије, док се са предње стране налази отвор кроз који су особе које су учествовале у тестирању говориле.
Телефоном је отпозади снимано светло на ком су се капљице распршиле док је особа говорила, па је рачунарски алгоритам могао да их преброји и забележи за сваку маску појединачно.
Прво је сниман говор без маске, након тога са ношењем маске, а свака маска је тестирана 10 пута.
Резултати теста
Тест је показао да највећу заштиту пружају Н95 маске, а врло ефикасним показале су се и трослојне хируршке маске, као и двослојне памучне.
У тесту су коришћене и друге врсте једнослојних памучних маски, као и Н95 маске са вентилима које су се показале мање ефикасним у односу на маске без вентила.
Наиме, вентил омогућава проток ваздуха, што значи да више капљица може проћи кроз маску, тј. вентил – она одлично штити особе које је носе, али због протока ваздуха и већег броја капљица, угроженије су особе које се налазе у близини.
Најмање ефикасне су тзв. гајтер маске, какве често користе тркачи, односно маске од флиса које су навлаче око врата и подижу како би се њима покрили уста и нос.
Не само да такве маске не смањују ширење капљица, већ њихово коришћење резултира стварањем већег броја капљица због врсте материјала која веће капљице разбија у више мањих па се лакше шире ваздухом.
Лошу ефикасност при заустављању ширења капљица показале су и мараме (бандане) и плетене маске.