Ово је коментар дипломате у пензији Зорана Миливојевића на најаву Рамуша Хардинаја да ће се кандидовати за место председника такозване државе Косово на редовним председничким изборима идуће године.
Кадрови ОВК бране своје фотеље у власти
„Харадинајева кандидатура изгледа логично, с обзиром да је комплетна политичка елита Приштине практично везана за ОВК и за деведесете. А њихова и лична и политичка судбина везана је искључиво за политичку позицију коју имају и то им је једина одступница. Јер, ако Специјализовани суд за злочине заиста проради они су практично сви кадидати за неко суђење,“ истиче Миливојевић.
Како он каже, Харадинај сигурно неће бити једини из ОВК окружења као председнички кандидат, али његова је предност то што је прошао Хашки трибунал и што је услед разних околности ослобођен. Миливојевић додаје и да је један од разлога што се толико инсистирало на Закону за заштиту ОВК, управо заштита појединаца:
„То је покушај те елите да се до краја живота некако спасу од свих могућих последица због свега онога што су радили у прошлости.“
Тачи, Харадинај и остали чувају себе
Миливојевић истиче још једну околност - западни фактор.
„Што се тиче могућности да се неко нов појави на политичкој сцени Косова, без ОВК прошлости, видели смо на примеру Аљбина Куртија иако и он има неку нит која га спаја са ОВК. Лидери ОВК као што су Тачи, Хардинај, Весељи, и остали, просто не пуштају никог новог у политику Косова. И међународна заједница која је и направила пројекат независно Косово, везана је за личности из ОВК јер су они били ти који су тада били на фунцијама,“ подсећа наш саговорник.
Из тих разлога и у међународној заједници на челу са Америком и Немачком постоји отпор према кадровским сменама политичке генерације на Косову, јер су им те личности помогле да пројекат остваре, и да покушају да га на свaки начин легализују.
Млади не верују политичарима
„Према томе, ако би лидере ОВК компромитовали, компромитовали би и свој пројекат. И ту постоје двоструки стандарди. С једне стране, у међунардној заједници има интересовања да се ослободе бивших припадника ОВК, а са друге би да их и сачувају. Тако да мислим да ће већина ОВК лидера покушати да се кроз власт и институције сачувају,“ уверен је наш саговорник.
Да ће Косово још дуго да тавори као нека врста таоца политике ОВК говори и истраживање које је показало колико млађи, образовани Албанци уопште имају приступ и интересовање за политику на Косову. Организација Идра рисрч је направила студију о младима на Косову где се показало да је албанска омладина у великој мери неповерљива према идеји да гласањем може да утиче на владу.
Пола косовске омладине без утицаја
Више од 51 одсто младих верује да њихов глас не утиче на управљање Косовом. Упркос томе, значајан број младих показује интересовање за унутрашњу политику (56%). Када су били питани за политичку склоност и да се определе између власти и опозиције или левице наспрам деснице, више од једне трећине (36%) изјаснило се као “неутрално”. Више од 22 одсто младих не зна како да се постави у политичком спектру лево и десно.
Већина младих не сматра да је заступљена у политици (64%). Они су мишљења да су “лични добици, а не идеали, ти које воде политичаре. У суштини, постоји мало поверење у институције. У просеку, млади дају институцијама и групама 42 поена, на скали поверења од 0 до 100. Они којима је указано највеће поверење су верске вође, полиција и, у одређеној мери, медији. Најмање поверења указује се УНМИК-у, политичким странкама и ЕУЛЕX-у.
