Ta конфронтација, према речима новинара и дипломате Драгана Бисенића, има две димензије – стратешку, која је повезана са историјском и тренутном улогом Француске у том региону, али и пословну, јер су француске нафтне компаније дуго и дубоко укључене у истраживања нафте и гаса у кипарским водама, управо тамо где је Турска почела да истражује.
Због тога је Макрон, у најави јачања војног присуства у источном Средоземљу и апеловао на Турску да заустави истраживања резерви нафте и гаса у спорним водама, што је додатно појачало напетости између Анкаре и Атине.
Француску у источни Медитеран воде стратешки и пословни интереси
Стратешки интереси видели су се приликом Макронове посете Либану, непосредно након експлозије у бејрутској луци, када је обећао да ће, приликом пружања помоћи, избећи посредовање либанске владе, због сумњи грађана у етику владиних службеника. Такође, њему је предата петиција за реколонизацију Либана, којом око 60 000 Либанаца тражи да Француска преузме управу над Либаном у наредних десет година.
„Иако је ово на први поглед удаљен увод од наше теме, он даје оквир француског положаја у источном Медитерану, из ког можемо да разумемо француско понашање, које није само тренутно, него које има своје корене, како у блиској, тако и у даљој прошлости. Француска је, после Првог светског рата поделила са Великом Британијом Блиски исток на две зоне утицаја; слично се догодило и у Медитерану“, објашњава Бисенић.
На Макронову најаву одговорио је грчки премијер Кирјакос Мицотакис, захваливши се Макрону речима да је Француска искрену пријатељ Грчке и заштитник међународног права.
Према речима грчког премијера, за наставак мирољубивог дијалога Атине и Анкаре, потребно је да Турска прекине једнострано истраживање гасних и нафтних резерви у спорним водама, које је Турска опет започела пре неколико дана.
Грчка и Египат покушавају да избаце Турску из региона
„До новог заоштравања дошло је пре седам дана, када су Грчка и Египат у тајности потписали споразум о поморској демаркацији. Грчка о томе није обавестила ни немачку канцеларку Ангелу Меркел, која се због тога љутила, а потписивање уговора поздравили су Бахреин, УАЕ и друге египатске савезнице. Турска је уговор прогласила ништавним и прогласила да Грчка и Египат немају међусобну границу“, објашњава Бисенић.
У неким тумачењима овог уговора, ако би се острва обухватила као предмет поморских зона и разграничења, Турска не би имала ништа од мора, додаје он.
Односи унутар НАТО и Либија
Наш саговорник подсећа да је француски председник прошлог месеца, када је Анкара послала један истраживачки брод у Медитеран, тражио санкције против Турске и оптужио ову земљу да крши грчка и кипарска права, док је прошле недеље послао ратне авионе који су, заједно са грчким, учествовали на војним вежбама уз турску границу.
„Све ово поставља питање односа унутар НАТО, јер је Турска још кључна чланица овог савеза на Медитерану. Заоштравање других чланица НАТО према Турској, готово аутоматски доводи до приближавање Анкаре са Москвом. Због тога, оне земље које желе очување чврстог става према Русији, и те како воде рачуна о свом ставу према Турској“, каже Бисенић.
Француска и Турска имају још једно важно стратешко разилажење – Либију. Турска се прошле године директно умешала у догађаје у Либији и то на страни супротној од Француске. Док званични Париз подржава снаге фелдмаршала Халифе ел Хафтара, Анкара се определила за подршку влади у Триполију.
Као и случају источног Медитерана, исте коалиције укључене су у сукобе и у Либији, напомиње Бисенић.
„Међутим, свакако да је истраживање нафте и гаса у приобаљу Кипра далеко најважнија ствар за Турску и ствар која је од њеног највећег интереса, а да акција у Либији потиче од њених страхова да би могла да буде заобиђена у истраживањима нафте и гаса, али и да би могла да буде блокирана једном коалицијом која би онемогућила њено даље учешће у медитеранским и регионалним догађајима, што се противи садашњој турској амбицији“, објашњава Бисенић.
У својим активностима у источном Медитерану, Француска ће, додаје он, морати да својим савезницима унесе сигурност на две стране – у Грчкој, као и да демонстрира своју приврженост либанској ствари.
„Наравно, ово је само један видљив начин притиска на Турску. Вероватно ће, на дипломатски начин, ти притисци бити снажнији и биће постављени у некој другој врсти условљавања, како би се избегла даља конфронтација у истраживању гаса која штети француским компанијама које су веома дубоко и озбиљно укључене у њих“, каже Бисенић.
