Истраживачи, предвођени Стивеном Хиксом, сеизмологом са лондонског Имеперијал колеџа, своје откриће базирају на анализи података са 39 сеизмометара, односно уређаја који региструју земљотресе у близини Средњеатлантског гребена.
Како се подсећа, у августу 2016. земљотрес јачине од 7,1 степена Рихтерове скале погодио је пукотину у морском дну на 1.046 километара од обале Либерије.
Иако снажан, земљотрес није привукао велику пажњу стручњака све док сеизмолошка очитавања нису показала да се догодила „велика аномалија“.
Наиме, како је објаснио Хикс, начин на који се потрес ширио био је потпуно супротан ономе како су очекивали да ће земљотрес изгледати пре него што су кренули у анализу података.
Scientists have tracked a ‘boomerang’ #earthquake in the ocean for the first time.
— Imperial College (@imperialcollege) August 11, 2020
The findings, from our @ImperialRSM and @unisouthampton provides clues about how the quakes could cause devastation on land https://t.co/Razz3cKqi6
Морски потрес покренут је дубоко под земљом, простирући се ка истоку у правцу Средњеатлантског гребена, а потом се окренуо назад достижући брзину од скоро 18.000 километара на сат.
Поређена ради, том брзином би од Њујорка до Лондона могао да стигне за мање од 20 минута.
Међутим, још увек није разјашњено колико су чести овакви „бумеранг земљотреси“. Поједини научници сматрају да је земљотрес магнитуде девет степени, који је погодио Јапан 2011. године, оставивши за собом разорне последице, могао да има неки од ових „бумеранг ефеката“.
Прочитајте још: