Названа по Ернесту Телманну, генералном секретару КП Немачке, заточеном 1933. и погубљеном августа 1944. године, ова је партизанска чета била једина антифашистичка јединица у Европи састављена од бораца немачке народности.
Приликом оснивања чету је чинило тридесетак бораца, разних годишта. Углавном су то били фолксдојчери који су се дотада борили у другим јединицама НОВ и ПОЈ, али било је и пребега из јединица Вермахта. Борила се под заставом Вајмарске републике са црвеном звездом, а заповедни језик био је немачки.
Борци ове чете чинили су изузетак међу подунавским Швабама, који су листом 1941. подржали окупацију и служили што у нацистичким што у квислиншким јединицама. Због тога је и чета имала проблема с попуњавањем редова, па никада није досегла бројно стање довољно да прерасте у батаљон, пише хрватски Антифашистички вијесник.
Кроз њу је за нешто више од године дана, колико је постојала, прошло нешто преко стотину бораца. Упркос расписаним наградама, ниједан борац чете „Телман“ никада није жив заробљен нити је дезертирао. На дан 14. новембра 1944., када је расформирана, у њеном саставу било је свега 5-6 бораца који су учествовали у њеном оснивању аугуста 1943. године. Уз њих, још толико бораца чете „Телман“ преживело је рат. Сви остали погинули су у борби.
Године 1990. је снимљен филм „Волео бих да сам голуб“ који за хисторијску позадину користи причу о Чети „Ернест Телман“.
