Изјаву су потписали Европска народна партија, Обновљена Европа, Прогресивни савез социјалиста и демократа и фракције Зелених.
„Председнички избори 9. августа нису били ни слободни ни поштени. Веродостојни извештаји показују на победу Светлане Тихановске. Због тога не признајемо Александра Лукашенка за изабраног председника и сматрамо га персоном нон грата у Европској унији. Придружујемо се белоруском народу у његовом захтеву за новим и слободним изборима“, наводи се у заједничкој изјави.
Партије Европског парламента подржале су одлуку Министарства спољних послова ЕУ о појединачним додатним санкцијама Белорусији и позвале да се што пре уведу.
„Поздрављамо одлуку министара спољних послова ЕУ о ‘црној листи’ свих одговорних за насиље и фалсификовање председничких избора... Позивамо да се списак што пре састави, како би лицима која су извршила ова кривична дела био забрањем улазак у ЕУ, а њихова имовина замрзнута“, наводи се у изјави.
Парламентарци су такође позвали Русију да се суздржи од мешања у ситуацију у Белорусији.
„Позивамо Русију да се суздржи од било каквог отвореног или прикривеног мешања у ситуацију у Белорусији након избора и позивамо институције ЕУ и државе-чланице да се опрезно супротставе поступцима Русије у том правцу“, наводи се у документу.
Парламентарци су такође осудили употребу силе над мирним демонстрантима и позвали на хитну и транспарентну истрагу свих случајева насиља над демонстрантима.
„Позивамо на моментално особађање свих који су притворени пре и после предизборне кампање“, додали су парламентарци.
Они су позвали на јачање подршке цивилног друштва у Белорусији, с једне стране, а са друге, на прекидање финансирања пројеката које контролише белоруска влада.
Протести у Белорусији
У Белорусији су 9. августа одржани председнички избори. Према подацима Централне изборне комисије, на изборима је са 80,08 одсто освојених гласова победио актуелни председник Александар Лукашенко који се налази на челу земље већ 26 година. Опозиција није признала резултате избора.
Увече истог дана, грађани незадовољни организацијом и резултатима гласања изашли су на улице. Првих дана протеста, снаге безбедности су за разбијање демонстраната користиле водене топове, сузавац, шок-бомбе и гумене метке. Касније је полиција прекинула да растерује демонстранте и примењује силу.
Према званичним подацима, првих дана приведено је преко 6,7 хиљада људи. Како је саопштило Министарство унутрашњих послова земље, током немира повређено је на стотине људи, међу њима више од 120 припадника полиције, а један демонстрант је убијен.
Прочитајте још:
