Редитељ филма „Кошаре“ Балша Ђого, на изненађење свих, обратио се јавности путем друштвених мрежа, када је објавио да су продуценти Немања Мићић и Владан Анђелковић прекинули снимање филма и серије на неколико дана, ултимативно тражећи промену сценарија, тако да буде „лакши“ како би и филм и серија могли да се сниме за четири-пет дана по епизоди.
„Сви у нашем послу знају да је то темпо рада бржи него на ситкому у студију“, каже Ђого у свом обраћању.
Истичући да тема "Кошара" просто не сме да се сними на такав начин, јер је то срамота и неће донети никакав резултат, наводи и да тако нешто никоме није у интересу.
Договор око „Кошара“ у ФЦС?
Гордан Матић, директора ФЦС, наглашава да се овом телу још, ни продуценти, нити редитељ нису званично обратили.
„Оно што смо сазнали у незваничним разговорима јесте да је проблем на неколико нивоа – мало организационо, мало у адаптацији сценарија. Очекујемо да нам једна или друга страна пошаљу захтев за медијацију, што ФЦС ради и што је у његовом опису делатности“, каже Матић.
Уколико је спор избио само око адаптације филмског сценарија за серију, а о чему се спекулише, ФЦС нема ингеренција, јер у њу није ни инвестирао средства, додаје наш саговорник.
Спорови између кључних чланова филмске екипе нису реткост у филмском свету и медијација око „Кошара“ неће бити прва ове године.
„Ове године смо већ имали једну медијацију, прошле године смо, колико памтим, имали две и у свима је, хвала богу, нађен компромис и мирно решење. Надам се да ће се наћи и сада“, објашњава Матић.
Пожуривање снимања никоме не доноси добро
Будући да, како каже, не зна шта стоји иза захтева продуцената, критичар и теоретичар филма Божидар Зечевић каже да је тешко рећи како захтеви за променом сценарија и пожуривањем да се филм и серија сниме у што краћем року може да утиче на приказивање чињеница о бици за Кошаре.
„Такви захтеви с једне стране могу бити одраз непознавања или слабог познавања технологије производње, а с друге стране могу бити и покриће за неке интервенције. То, да ли се догађа, не знам и немам чињеница на основу којих би могао да судим . Мада, морам да кажем да пожуривање рада на таквом једном филму не може донети неке користи ни у финансијском, нити у инфраструктурном смислу; ни у каквом смислу, осим што ће, можда, збунити и дезоријентисати редитеља и екипу на терену. То се једноставно не ради у тренутку када је филм почео да се снима“, коментарише Зечевић.
Претпоставља се да је усвајање књиге снимања тренутак у коме се продуцент саглашава са општом идејом снимања филма – након тога се ретко дешава да се мењају битне ставке у развоју линије приче или линије карактера, додаје наш саговорник.
„Редитеља би требало пустити да филм заврши у оном обиму и у оном стваралачком ритму како је он сам предвидео. Ово је исувише важна и осетљива тема да би се у овом тренутку могао мешати низ неких других елемената, од којих се многи чине неважним“, сматра он.