Минуле седмице, после 120 година, делови грађевине су поново угледали светлост дана, односно стручњаци су наишли на обрисе петоугаоне турске куле, те још три остале – за топовске батерије.
Тај део спољашњег одбрамбеног прстена је имао три топовске куле на угловима и ову, четврту, испред улаза. Она је била пролазна и из ње се ишло право на капију – објашњава вршилац дужности директора Регионалног завода за заштиту споменика Дејан Радовановић, наводећи да је истовремено откривена и водоводна линија од керамичких цеви, највероватније такође из турског доба, с обзиром на то да је била постављена ка хамаму у Тврђави, преноси портал "Сербиан тајмс".
Археолози верују да се гроб Ђурађа Бранковића налази баш на простору Смедеревске тврђаве
Арехеолози сада, после машинских, настављају ручна ископавања на дубљим слојевима и надају се да ће утврдити ко је и када направио ову водоводну линију, као и да ће наићи на занимљиве налазе који се вековима крију испод земље.
Иначе, простор некадашњег двора деспота Ђурђа и Проклете Јерине – Мали град – већ је археолошки истражен, али су улаз у утврђење и Велики град последње српске престоница и даље археолошка непознаница.
На овом простору од 11 хектара су обављена тек делимична ископавања, а најважније дилеме нису разрешене јер археолози верују у то да се на овом простору налазе остаци Саборне цркве посвећене Благовештењу, коју је деспот Ђурађ подигао као своју задужбину.
У њој су, по историјским подацима, похрањене мошти једног од апостола Христових, јеванђелисте Луке које је Бранковић откупио за 30.000 дуката, верујући да су последња заштита и спас српске деспотовине. Мошти су касније пренете у Венецију, али тајна светилишта у Смедереву до данас је испод земље.
Друга велика мистерија је гроб Ђурађа Бранковића. Иако има и другачијих мишљења, многи археолози верују да се он налази баш на простору Смедеревске тврђаве, тачније у остацима велике митрополитске цркве која још није откривена.
Прочитајте још:
