Сва болна истина недостатка слободе говора у демократским системима и на друштвеним мрежама, која се данас истиче више него икад, сажета је у једној реченици диктатора из субсахарске регије.
Друштвене мреже су настале са идејом креирања потпуно равноправних платформи, где ће свако моћи да истакне сопствено мишљење и повеже се са разноврсним темама и пријатељима широм света.
У првој деценији 21. века имали смо једну доминантну и глобалну друштвену мрежу — „Фејсбук“, док су се у другој деценији пробили „Инстаграм“, „Твитер“ и „Тик-ток“. Политичари који на време препознају технолошки тренд, могу добро искористити чари друштвених мрежа. Тако се Барак Обама сматра „Фејсбук“ председником, док се Доналд Трамп свакодневно оглашава на „Твитеру“, где саопштава од тога ко је смењен са неке функције, до тога коме се уводе санкције.
Медији који уређују садржај или друштвене мреже које подржавају слободу говора?
Временом се показало да је танка линија између платформи које су некада биле синоним за слободоумност и демократију, до данашњих мрежа које уређују и цензуришу „непогодне“.
„Провера чињеница“ на статусима, селективно обележавање медија као пропагандних и избацивање садржаја појединих медијских кућа из препорученог за кориснике — последње су у низу рестриктивних одлука друштвених мрежа према медијима које карактеришу као „непријатељске“, међу којима је и Спутњик.
Компанија „Твитер“ је саопштила да се медији са „уређивачком независношћу“ које финансира држава, као што су Би-Би-Си у Великој Британији и „Ен-Пи-Ер“ у САД, неће означавати специјалним симболом, док ће руски и кинески медији бити обележени.
Менаџмент друштвених мрежа кренуо је да уређује садржај према сопственим преференцијама. Након што је компанија „Твитер“ један твит Доналда Трампа обележила као сумњив и да би требало проверити изнесене чињенице, амерички председник је потписао уредбу о ограничавању заштите друштвених мрежа од законске одговорности за садржај који постављају њихови корисници.
Каубојштина или реципроцитет — Афера „Тик-ток“ и „Вичет“
Не би се толико „прашине“ дигло око друштвених мрежа да није настала једна из Кине — „Тик-ток“, која прети да постане популарнија од свих америчких. За једне је разонода, док је за друге политички проблем и угрожавање националне безбедности. Подаци о корисницима су злато интернета и колико год то било неважно крајњем кориснику коме оставља своје „интернет трагове“, највеће светске компаније попут „Гугла“ и „Фејсбука“ управо на томе базирају своје богатство.
Један од проблема између кинеских и америчких друштвених мрежа је то што се америчким не дозвољава приступ кинеском тржишту, док је апликацијама из Кине дозвољен рад и на западном тржишту. Доналд Трамп је потписао још једну у низу извршних наредби у којој се представницима компаније „Бајтденс“, која стоји иза апликације „Тик-ток“, даје рок од 45 дана да се реши свог учешћа у пословању на тржишту САД.
Овом наредбом обухваћена је и апликација „Вичет“, која у Кини служи као централна инфраструктура на којој су обједињене апликације од дописивања до новчаника и плаћања пореза. Најбољи доказ колико је поменута апликација значајна, јесте то што људи који просе у Кини, то раде уз помоћ бар кодова на поменутој апликацији. Наредбом председника САД, могу бити угрожени велики приливи новца компанија попут „Епла“ и „Гугла“, чије интернет продавнице зарађују од трансакција на кинеским апликацијама.
У реду за куповину „Тик-тока“ — најперспективније друштвене мреже коју масовно користе деца узраста од 6 до 15 година, од америчких компанија нашли су се „Мајкрософт“ и „Твитер“, који имају времена до средине септембра да обаве аквизицију целог или дела компаније „Тик-ток“ везаног за ванкинеско пословање.
Чини се да све иде ка томе да ће интернет у будућности бити ограничен у оквиру држава, а то да ли ће наши интернет подаци бити на америчким, кинеским или неким другим серверима, крајњи корисник свакако неће моћи да утиче нити да бира.
Причати о томе да су безбеднији и сигурнији сервери америчких компанија од нечијих других, после афера Сноуден и Кембриџ аналитике, тешко да било ко може да каже. Перфектне суптилне методе контроле у демократским система досегле су ако не и престигле оне за које се често може чути да су тоталитарне и диктаторске. Док се наши интернет подаци продају, уз наше прећутно одобравање, слобода мишљења цензурисана је и угрожена и на друштвеним мрежама. А до тада нам остаје управо оно што је Иди Амин рекао — слобода пре говора.
О теми односа између друштвених мрежа и медија, као и актуелној ситуацији са апликацијом „Тик-ток“ у емисији „Технограм“ говорио је Зоран Станојевић, уредник интернет портала РТС-а.
Прочитајте још:
