Империја узвраћа ударац као одговор Европској унији која је минирала сличан сусрет у Белој кући 27. јуна .
Иако се у међувремену на први поглед нешто променило јер је ЕУ преузела иницијативу, суштински се, сматра Небојша Човић, ништа није догодило: разговори под покровитељством ЕУ нису донели никакав резултат, осим најаве да европски посредник Мирослав Лајчак пише „некакав споразум“ и што је постало јасно да Немачка води читав косовски процес у ЕУ.
На столу у Белој кући наћи ће се економске теме, међутим, како каже, Гренелова идеја да на Космет уђе 10 милијарди долара да би се променио економски амбијент и стандарди, није бесплатан ручак. Ако неко има 10 милијарди, нек дâ 15 да то још брже урадимо, али ништа нема за џабе, саркастично примећује Човић.
Сукоб америчке и немачке политике или унутарамерички сукоб
Човић у емисији „Свет са Спутњиком“ напомиње да, иако је дошло до сукоба америчке и немачке политике, њихови приступи се заправо не разликују јер полазе од тога да је Косово независно, због чега Србија не треба много да очекује ни од састанка 2. септембра, нити од оног следећег под покровитељством Брисела 7. септембра.
„Притом, кредибилитет ЕУ је врло дискутабилан, јер није спроведен ниједан од 48 споразума за које су они у великој мери били гаранти“, каже Човић, који ипак верује да Србија треба да учествује на свим састанцима да је не би прогласили неконструктивном.
Он додаје да, иако Албанци чекају исход америчких избора мислећи да ће евентуалном победом демократе Џоа Бајдена поново доћи структура које су им наклоњене, ситуација никад неће бити иста као пре због геополитичких промена које су екстремно убрзане пандемијом.
Адвокат Горан Петронијевић, добар познавалац прилика на Космету, сматра дотле да је суштина сукоба америчке и немачке политике по питању КиМ — унутарамеричка.
„Онај други део америчке дубоке државе сада покушава да минира Трампове напоре да уради било шта што би могло да му буде поен у предизборној кампањи. Немачка нема самосталну спољну политику, она је преко Брисела везана за тај део америчке политике и поступа по њиховим налозима“, оцењује Петронијевић.
На питање може ли Србија да се снађе кад се разговори воде на два паралелна колосека — америчком и европском, Петронијевић констатује да кад год смо у шизофреној ситуацији, све ће нам бити јасније ако пратимо како се понашају Албанци, који раде шта им се каже и то не било ко, него искључиво онај део америчке државе који их је створио.
Хоће ли састанак у Вашингтону опет бити изминиран
Он зато не искључује могућност да ће и овог пута косовски Албанци посегнути за „неком петљавином“ којом би избегли састанак 2. септембра.
„Очекујем да се тај састанак у Вашингтону поново изминира. У случају да се чак и одржи, мислим да се неће догађати никакве значајне ствари. Кад је реч о економској понуди која ће се наћи на столу, па нама је овде НАТО бомбардовањем направљена штета између 60 и 120 милијарди долара. Ако имате добру намеру, за почетак, дајте нам 10 одсто од тога. Не верујем чак ни у те новце“, каже Петронијевић.
Ни Човић нема већих очекивања од састанка у Белој кући јер, како истиче, нема брзих решења за Космет, а с друге стране, обавеза је наших политичара да се придржавају Устава земље, Кумановског споразума и резолуције 1244, а то је једини међународно признати документ по ком је КиМ неотуђиви део Србије.
„Приче да косовско питање може да се брзо реши јер нам је оно камен око врата су спиновање. Тиме се жели створити утисак код народа да ћемо живети боље чим пустимо КиМ низ воду, а то је процес који они једва чекају да би тиме амнестирали све злочине — а то је онда као парање кончане блузе. А шта ће бити ако за два-три месеца не потпишемо? Па ништа“, констатује наш саговорник.
Пут код Дечана симбол стања на терену
У осврту на стање на самом Космету и Човић и Петронијевић указују да довољно говори случај изградње пута код манастира Високи Дечани, подсећајући и на страдање српских манастира 17. марта 2004. године.
Тада су, каже Човић, и Дечани умало били запаљени да се италијански контингент Кфора није ангажовао на заштити манастира.
„И Грачаница је била на ивици да падне, али смо ми успели да уђемо на територију КиМ и стигнемо до Грачанице, одакле сам позвао команданта Кфора. Рекао ми је да не можемо да се видимо у Бујановцу, а кад сам му саопштио да сам на 15 минута од њега и да смо решени да ако треба и сами штитимо Грачаницу, веома брзо је стигао амерички контингент и успостављен је ред. Међутим, на локацијама где је био немачки и британски Кфор, све је упаљено“, присећа се он.
Кад је реч о изградњи пута код Дечана, према речима адвоката Петронијевића, иако је пут увек симбол напретка, није добро кад се то ради супротно међународном, па и домаћем праву.
„Идеја за изградњу пута одавно постоји, а и пратио ју је низ покушаја и провокација. Они раде ван сопственог закона, то су заштићене зоне и потпуно је јасно да пута не може бити ту где га постављају. Међународна заједница је на великом испиту, задатак Кфора је да предузме шта треба, а културну баштину треба да штити и Унеско. Али нисам видео да се Унеско огласио око Дечана“, примећује Човић.
Прочитајте још:
