Ово је у емисији „Свет са Спутњиком“ рекао члан опозиционог блока За будућност Црне Горе Марко Милачић, поручујући да ће се 30. августа на парламентарним изборима у Црној Гори видети — „ко је вјера, а ко невјера“.
Према недавно објављеној анкети ЦЕДЕМ-а, ДПС ужива подршку 35,3 одсто бирача, док би највећи опозициони блок За будућност Црне Горе могао да добије 24,7 одсто гласова. Предстојећи избори најнеизвеснији су до сада, а кампања протиче у атмосфери никад веће подељености грађана.
Мило неће признати пораз
По мишљењу Милачића, ови избори су историјски, јер се тичу не само политике и партија, већ и одбране бића Црне Горе.
Милачић, лидер Праве Црне Горе, која уз ДФ, СНП, Радничку партију и Уједињену Црну Гору чини блок За будућност Црне Горе, истиче да је важно да опозиција буде на висини историјског задатка и да дâ све од себе не само да победи, већ и да у маниру ненасилног отпора и демократских тековина одбрани своју победу.
„Црна Гора је никад подељенија, али ме радује да је она сада подељена и у оквиру ДПС-а. Ђукановић не може да зна колико његових гласача ће одступити. На сваком месту можемо да чујемо сведочанства људи из система који кажу — ово им неће проћи, ово им нећу опростити, а мисле на прогон свештенства и цркве“, каже Милачић.
Он додаје да, колико год коалиција За будућност Црне Горе била на нивоу, неће моћи без других политичких партија.
Круни се моћ ДПС-а
Политички консултант Владимир Добросављевић указује да из једног у други изборни циклус постоји тренд опадања моћи ДПС-а.
„ДПС је свестан да нема већину у односу на остатак опозиције, али у оних 13 одсто бирачког тела у ком се налазе УРА, СДП и СД, они знају да се налази одлука о будућој власти и зато покушавају да бираче усмере не би ли гласали за неког од њихових потенцијалних коалиционих партнера“, објашњава наш саговорник.
Према речима професора Теолошког факултета Богољуба Шијаковића, три најјача опозициона блока имају доста додирних тачака.
„И листа странака из блока За будућност Црне Горе, и демократе, и УРА имају више него довољно разлога да се удруже и изграде нормално друштво међусобног поштовања и уважавања, друштво у ком ће бити владавина права и владавина морала“, сматра професор.
Освајање слободе
Професор Шијаковић сматра да је на предстојећим изборима најважније питање слободе, која подразумева поштовање свих права — грађанских, верских и социјалних. Он упозорава да је власт доношењем Закона о слободи вероисповести прекршила устав и основна људска права, као и да изборе у Црној Гори већ традиционално прати низ неправилности, чиме се, сматра, обесмишљава право гласа.
„Какво је то право гласа ако се ускраћује онима који су из Црне Горе, а живе у Србији, а свима који су из Црне Горе, а живе другде, то право гласа није узето? Какво је то право гласа ако се десетине хиљада гласача увози? Дакле, обесмишљавају се избори и фундаментална људска права“, верује Шијаковић.
Антиреклама за вредности Запада
На питање о могућем утицају страних центара моћи на изборе, Владимир Добросављевић истиче да је учешће странаца увек најважнија непозната у свим балканским једначинама. Чињеница је такође, констатује он, да је Запад деценијама толерисао Мила Ђукановића и омогућавао му да учврсти власт која је све само не узор савремених демократија.
„Ипак, све има рок трајања и употребну вредност, до оног тренутка док им је обавио највећи део посла, геополитички одвојио Црну Гору од Србије, постао главна тачка за економско-безбедносно-политичко дестабилизовање Србије, увео земљу у НАТО, признао Косово…“, наводи Добросављевић, додајући да сада, међутим, Ђукановић „постаје антиреклама за вредности које Запад жели да прокламује“.
Добросављевић сматра зато да Запад већ тражи модел како да Црна Гора функционише после Ђукановића, али да, с друге стране, Србе и даље перципира као реметилачки фактор.
Због тога је на свим странкама опозиције одговорност да покажу да је циљ промена стварање узорне државе са поштовањем грађанских права, искорењивање корупције и декриминализација безбедносних структура и правосуђа, дакле, уређење државе по свим модерним демократским стандардима, закључује саговорник Спутњика.
