„У центру пажње налазила се ситуација у Белорусији. Обе стране истакле су потребу да њу реше сами Белоруси, без спољног мешања. Лавров је скренуо пажњу Борељу на акције поједних земаља-чланица ЕУ, које поступају супротно од указаног принципа и позвао да се предузму мере за прекид изазивања сукоба између белоруске власти и опозиције“, наведено је у саопштењу руског Министарства.
Стране су се осврнуле и на изгледе да Заједнички свеобухватни акциони план о иранском нуклеарном програму остане на снази.
„Потврђено је непостојање било каквих правних услова за америчке иницијативе у Савету безбедности Уједињених нација о питањима која се односе на имплементацију Споразума, који је недељива целина са резолуцијом 2231 коју је одобрио Савет безбедности УН, и у којем је Вашингтон званично престао да учествује 2018. године“, истакао је руски МИП.
Лавров и Борељ разменили су мишљења и о неким актуелним аспектима у односима Русије и ЕУ.
Русија апелује на ОЕБС да не омета дијалог у Белорусији
О ситуацији у Белорусији руски министар спољних послова разговарао је у четвртак телефоном и са премијером Албаније, председавајућим Организацијом за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) Едијем Рамом, истакавши и том приликом да Белоруси сами морају да реше своје ствари.
„Размотрена је ситуација у Белорусији у контексту предлога албанског председавања ОЕБС-ом да се допринесе дијалогу власти и опозиције. Министар је истакао да је неопходно дозволити Белорусима да сами реше своје проблеме, не ометати дијалог власти и друштва, као и не наметати ништа споља“, саопштено је на сајту Министарства.
Лавров је, како преноси руски МИП, истакао и да је потребно избећи тужно искуство 'европског посредовања' у Украјини у фебруару 2014. године“.
Саговорици су такође „потврдили важну улогу Специјалне посматрачке мисије ОЕБС-а у напорима за решавање унутарукрајинског сукоба, укључујући потребу да се припреме објективни извештаји о ономе што се дешава на обе стране контактне линије у Донбасу“.
Протести у Белорусији
У Белорусији већ више од недељу дана трају масовни протести против резултата председничких избора на којима је победио актуелни шеф државе Александар Лукашенко. Избори су одржани 9. августа. Према резултатима које је утврдила ЦИК, 80,1 одсто бирача гласало је за Лукашенка, а 10,12 одсто – за његовог главног противника Светлану Тихановску.
Опозиција не признаје резултате избора и сматра да је победила Тихановска. Првих дана протеста, снаге безбедности су за разбијање демонстраната користиле водене топове, сузавац, шок-бомбе и гумене метке. Касније је полиција прекинула да растерује демонстранте и примењује силу. Током протеста приведено је око седам хиљада демонстраната, а хоспитализовано неколико стотина људи, међу којима и припадници полиције. Погинуле су три особе.
Прочитајте још:
