„У мрежарнику у Гучи расту прве генерације оваквог семенског кромпира. Аеропоника подразумева да се биљка храни из ваздуха, а не из земље. На тај начин постиже се оптималан однос хранива и кисеоника. Продужава се вегетациони период, на крају столона формира се кртола и кад достигне одређену величину кромпир се бере. Свака биљка која се храни на овај начин формира око 20 мини-кртола које се после саде у пољу“, рекао је за РИНУ Зоран Броћић професор на Пољопривредном факултету у Земуну, преноси Б92.
У специјалној лабораторији ради се на производњи пет сорти кромпира, али и на поновној популаризацији заборављене сорте драгачевски месечар, који сада доживљава своју ренесансу. За један хектар потребно је 60.000 мини-кртола, од којих може да настане до 20 тона семена. Када се ради по систему аеропонике, нема сумње да ће такав кромпир успети на било ком простору. Приноси су већи и до шест пута. а то је оно што радује све произвођаче.
„Она даје једну јаку биљку која је аклиматизована, једино што не расте у земљи. Проверили смо на доста огледа у Србији и у иностранству и потпуности је идентична другим сортама кромпира“, каже Броћић.
Ова иновативном методом до сад је у Гучи направљено хиљаде биљака. На овај начин драгачевском кромпиру вратиће се некадашњи значај и оно што тренутно увозимо биће нам на дохват руке и то на планини Јелици.
„Мислим да би требалo да се вратимо домаћим семенским аутохтоним сортама кромпира које су доста отпорније на штеточине и које су аклиматизоване. Треба да се ослањамо на наше домаће производе, а не на увоз из Европске уније, јер после пандемије више ништа није сигурно. Овде имамо домаћи, изузетан производ“, рекао је Милић Домановић, в.д. директора Центра за кромпир у Гучи.
