Коментаришући посредовање Запада на постсовјетском простору, Лавров је подсетио на догађаје у Украјини, почевши од избора 2004, па до 2014. године.
„Неспособност наших западних партнера да преговарају прилично је озбиљна чињеница коју морамо узети у обзир и не само ми. И сада када покушавају да по својим обрасцима цртају Белорусију и истовремено нуде своје посредовање... Наравно, нећемо бити ни против каквог решења које прихвати белоруско руководство у вези са дијалогом са својим становништвом, али када Запад говори да ће само посредовање уз учешће западних земаља бити ефикасно, сви се још сећају како је то било у Украјини, где се западно посредовање претворило у потпуну неспособност наших партнера“, објаснио је министар.
Москва полази од чињенице да у ситуацији са Белорусијом не треба наметати Минску никакве путеве за решавање тренутне кризе, сматра Лавров.
„Полазимо од тога да нема потребе да се намећу никакви рецепти. Председник (Белорусије Александар) Лукашенко се током својих сусрета са радничким колективима више пута залагао за дијалог, укључујући реформу устава“, рекао је министар.
Коментаришући ситуацију у Белорусији, Лавров је истакао да ће белоруски народ сам одлучити како да изађе из кризе без посредовања.
„Белоруски народ ће сам решити како да изађе из ове ситуације“, рекао је он.
Према његовим речима, Москва примећује знаке нормализације ситуације у Белорусији.
„Мислим да су важни очигледни знаци нормализације ситуације. Истовремено, знам да се то не свиђа свима и да постоје они који желе да нормалну, мирну струју у којој се сада одвија развој догађаја у Белорусији претворе у насилну, да изазовзу крв и све претворе у украјински сценарио“, објаснио је Лавров.
Министар је истакао да је ситуација у Белорусији унутрашња ствар ове земље и да се не смеју дозволити провокације споља.
„Наш приступ је врло једноставан – ово је унутрашња ствар Белорусије. Белоруси су у стању, с обзиром да су мудар народ, да се изборе са овом ситуацијом. Главно је да не буде провокација нереда споља“, закључио је министар.
Говорећи о одласку председника Белорусије Александра Лукашенка са власти, белоруска опозиција реализује венецуелански сценарио, сматра Лавров.
„Они предлажу преговоре са актуелним властима са само једним циљем – да би разговарали о условима за одлазак председника Белорусије. Предлаже се даље промовисање њихових програма. То је отприлике исто као у Венецуели, када је легитимни председник проглашен за одметника“, објаснио је Лавров.
Он је додао да белоруски опозиционари који су отишли на Запад не желе мирне протесте, већ крв. Према његовим речима, сада се ситуација у Белорусији смирује, али то се не свиђа свима.
„Неки белоруски опозиционари који живе на Западу и одатле покушавају да утичу на дешавања у својој земљи, заиста желе да падне крв, да испровоцирају реакцију белоруске полиције, која сада никога не дира и не меша се у одржавање мирних демонстрација“, приметио је он.
„Сматрамо то криминалним“, нагласио је министар.
Он је додао да Москва не искључује могућност да су бивши председнички кандидат Светлана Тихановска и њене присталице заинтересовани за даљу дестабилизацију ситуације у Белорусији.
„Очигледно, нису јој (Тихановској) дозволили да се смири, па је почела да даје политичке изјаве, при томе, оштре, захтевајући да се наставе штрајкови и протестне акције. И карактеристично је да све чешће своје изјаве не даје на руском или белоруском, већ на енглеском језику“, истакао је Лавров.
Према његовим речима, главни адресат коме се Тихановска обраћа је, дакле, у „западном правцу“.
„Можда је, ништа не тврдим, сврха таквог потеза је да се западне земље спрече да се смире и убеде да наставе да се баве овом ситуацијом“, рекао је Лавров.
Министар је напоменуо да Москва зна да се не слажу сви западни партнери Русије са овим приступом.
Масовни протести опозиције почели су у Белорусији 9. августа, након председничких избора. Према подацима Централне изборне комисије, на изборима је победио актуелни председник Александар Лукашенко са 80,1 одсто освојених гласова. Опозиција није признала резултате избора и сматра да је победила Светлана Тихановска.
Првих дана протеста, снаге безбедности су за разбијање демонстраната користиле водене топове, сузавац, шок-бомбе и гумене метке. Касније је полиција прекинула да растерује демонстранте и примењује силу. Током протеста приведено је око седам хиљада демонстраната, а хоспитализовано неколико стотина људи, међу којима и припадници полиције. Погинуле су три особе.
Прочитајте још:
