То значи да је свака пета особа старија од 65 година, а тек свака седма нема још 15 свећица на рођенданској торти.
Демографска статистика сведочи да је од 2002. до 2019. године број деце у општој популацији смањен са 16 на 14 процената, док је број наших седокосих суграђана за само 17 година повећан са 16 на чак 20 одсто, пише Политика.
У истом временском интервалу, просечна старост становништва порасла је за три године – са 40,2 на 43,3 године, што Србију сврстава међу три најстарије нације у Европи.
На повећање броја старих свакако утиче и продужење очекиваног трајања живота – подаци показују да се од 2002. до 2019. године животни век продужио са 72,3 на 75,7 година, а статистика Светске здравствене организације сведочи да су од нас старији само становници Немачке, чија је просечна старост 45,5 година и Италијани, чије је становништво у просеку старо 44,4 године.
Додатно забрињава податак да је број жена које се налазе у фертилном периоду (од 15 до 49 година) смањен за 2,4 одсто, што значи да је генерација жена које могу да постану мајке све малобројнија. Због оваквих демографских трендова смањује се и број радно активног становништва од 15 до 65 година – са 67,3 у 2002. години на 65 процената у 2019. години.
