Према речима Срђе Трифковића, спољнополитичког уредника америчког часописа „Хрониклс“, иако Бенон не сарађује са Трампом већ три године, његово хапшење и саму оптужницу немогуће је посматрати ван контекста председничких избора у САД и кампање која је у току.
„Овај потез је изразито политички мотивисан, јер је исти суд, по тужиочевом захтеву, наложио својевремено да Трамп мора да објави своје пореске пријаве. Такође, из истог извора је дошла и изразито политизирана одлука о дозвољавању поштанског гласања свим бирачима. Дакле, видимо да се правосудна бранша удружује са законодавном у Представничком дому, значи са демократама, а против извршне бранше. Али, то није ништа ново, јер смо до сада у више наврата имали леволибералне судије које, сврставајући се уз либерале, кроз судске одлуке заправо мењају законодавство“, објашњава Трифковић.
Амерички театар апсурда
Како додаје, исто тужилаштво је упутило захтев суду да се ликвидира „Нешнал рајфл асосиејшн“, односно Национално удружење љубитеља оружја, које брани други амандман о праву на приватно поседовање ватреног оружја, због наводних малверзација.
„Те малверзације су минорне у поређењу са, на пример, малверзацијама Клинтонове фондације, али им није падало на памет да траже забрану деловања фондације бившег председника. Притом, било коју америчку непрофитну фондацију да загребете, наћи ћете да је неко од њених извршних директора користио фондове за сврхе које могу да буду тумачене као пословне, а могу да буду тумачене и као приватне.“
Одведете на пример, пластично објашњава Трифковић, клијента на голф на Карипска острва и кажете да је то легитимни бизнис трошак јер је у функцији посла, односно дужности коју обављате. Међутим, тужилац може да каже да је тај разговор са клијентом могао да се обави и у ресторану на Менхетну и да није клијент зато морао да се води на Јамајку.
„Дакле, то је тај тип оптужнице и за Бенона — да је он ту фондацију за зидање мексичког зида на граници употребио у приватне сврхе. Наравно, од тога неће бити ништа, никада неће бити правоснажне пресуде, али ово је тренутак када свако треба да се ангажује до максимума, од Болтонове књиге и Трампове сестричине, до критика на рачун Меланије Трамп јер је, замислите, посекла саднице које је засадила ’светица‘ Џеки у врту Беле куће 1961. године. Ово је једноставно један театар апсурда“, оцењује Трифковић.
Оптужница против Бенона без утицаја на бираче
У том смислу, уверен је спољнополитички уредник часописа „Хрониклс“, оптужница против Стива Бенона неће утицати на опредељење бирача, ни 0,1 одсто.
„Са друге стране, политички опредељени тужиоци, судије и активисти гледаће да у овој борби за превласт не оставе апсолутно ниједан камен непреврнут. То их ништа не кошта, а када пуцаш из свих оружја, надаш се да ћеш негде нешто и погодити“, наводи Трифковић.
На питање да ли је Стив Бенон данас симбол суверенистичке идеологије, или је пак потпуно бачен у други план, Трифковић каже да није ни једно ни друго.
„Бенон је престао да буде део Трамповог тима још 2017. године, након чега је његов фокус деловања било координисање деловања конзервативних и десних партија у Европи. Он је политички активиста који има мало дугорочније стратешке визије од већине ових приземних лобиста и оперативаца у Вашингтону, али сам за себе не представља снагу. Наравно, друга би ствар била да се он разишао са Трампом после мало дужег периода у Белој кући, који би био кредибилнији за његову даљу каријеру. Али, он је сада један слободан стрелац који ће, несумњиво, живети удобно до краја живота, али неће представљати неку озбиљну снагу са којом треба рачунати“, закључује Срђа Трифковић за Спутњик.
Министарство правде јужног округа Њујорка терети Стива Бенона да је, заједно са још три особе, водио интернет кампању за прикупљање средстава „Градимо зид“, која је „преварила стотине хиљада донатора“. Адвокатица Одри Страус рекла је да је фонд искористио интерес донатора за изградњу пограничног зида, али је уместо тога усмерио милионе долара за финансирање „раскошног начина живота“ оснивача „Градимо зид“ Брајана Колфиџа.
У саопштењу Министарства правде наведено је да је Бенон новац од кампање користио за „личне трошкове“. До пролећа 2019. године група је прикупила 22 милиона долара, а коначан циљ је био да се прикупи укупно милијарду долара. Током првог саслушања пред судијом на Менхетну, бивши Трампов саветник Стив Бенон изјаснио се да није крив и пуштен је на слободу уз кауцију која подразумева обвезнице од пет милиона долара, које ће бити осигуране износом од 1,75 милиона долара у готовини или некретнинама.
