Белоруска опозиција не намерава да мења статус руског језика у Републици

© Sputnik / Евгений Биятов / Уђи у базу фотографијаЗаставе Русије и Белорусије
Заставе Русије и Белорусије - Sputnik Србија
Пратите нас
Могући повратак на белоруски Устав из 1994. године не подразумева да ће руски језик аутоматски изгубити статус државног у Белорусији, саопштила је чланица председништва Координационог савета опозиције Белорусије Марија Колесникова.

Колесникова је појаснила да се можда и неће враћати текст Устава из 1994. године, јер опозицију занимају само две важне тачке из те верзије Устава – ограничавање овлашћења председника и броја председничких мандата за једну особу.

„Једна од иницијатива Виктора Бабарика тиче се референдума, на коме је, између осталог, требало да се разматра и Устав. Тамо постоје конкретне две тачке на које скрећемо пажњу – ограничавање председничких мандата на два и подела власти, где се повећава улога парламента. Те две тачке за нас сада имају значај. То су ставке које су промењене на референдуму који је иницирао актуелни председник. Само те тачке могу обезбедити владавину закона и демократске промене у Белорусији“, изјавила је Колесникова.

Она је нагласила да „питање језика, као што се сада може видети, није на дневном реду и не представља проблем ни за кога“.

„Ми говоримо оба језика – и руски и белоруски“, истакла је белоруска опозиционарка.

Враћање Устава из 1994. године био је један од слогана бившег кандидата за председника Белорусије Виктора Бабарика, а на челу његовог штаба била је Колесникова. Устав из 1994. године предвиђао је да статус државног језика има белоруски језик. Руски језик је добио статус другог државног језика уношењем амандмана у Устав 1995. године.

Ситуација у Белорусији

Масовни протести опозиције почели су у Белорусији 9. августа, након председничких избора. Према подацима Централне изборне комисије, на изборима је победио актуелни председник Александар Лукашенко са 80,1 одсто освојених гласова. Опозиција није признала резултате избора и сматра да је победила Светлана Тихановска, која је иначе убрзо после избора отишла управо у Литванију.

Првих дана протеста, снаге безбедности су за разбијање демонстраната користиле водене топове, сузавац, шок-бомбе и гумене метке. Касније је полиција прекинула да растерује демонстранте и примењује силу. Током протеста приведено је око седам хиљада демонстраната, а хоспитализовано неколико стотина људи, међу којима и припадници полиције. Погинуле су три особе.  

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала