Зато ниједна од више акција типа „купујмо домаће“ код нас и није пустила корене и променила навике потрошача код којих је цена и даље опредељујући фактор приликом куповине.
После недавних слика како сељаци у више села у околини Лесковца уништавају на стотине тона парадајза због срозане откупне цене, јер је онај јефтинији из Албаније имао бољу прођу, тешко да би се код нас могло говорити о „прехрамбеном патриотизму“.
Прехрамбене патриоте широм Европе
Истраживање објављено на страницама Еурокомерца из јуна месеца показало је да се у време пандемије француски потрошач, традиционално веран домаћим производима, у чак 43 одсто случајева опредељује за храну произведену на локалу или у широј регији, а за њих 39 одсто главни критеријум је француско порекло прехрамбеног производа. Само за трећину испитаних порекло је било неважно. Тај резултат, међутим, релативизује податак да је за 57 одсто анкетираних цена и даље важнија од порекла производа, иако су у време здравствене кризе постали свесни важности квалитета хране и њене свежине, где је предност на страни домаћег производа.
„Позивам на прехрамбени патриотизам, на пољопривредни патриотизам“, изјавио је тако француски министар пољопривреде Дидије Гијом, подстичући суграђане да помогну домаћим пољопривредницима тако што ће уместо парадајза из Шпаније, куповати онај из Француске, иако је скупљи.
И није био једини. Влада Пољске јавно је прозвала 15 прерађивача млека због тога што су ту сировину увозили из других земаља ЕУ, уместо да је купују од пољских пољопривредника којима ће бити дате одређене привилегије.
Слично су реаговали и у Аустрији, али уз поштовање међународних трговинских стандарда и стандарда ЕУ.
Председница уније фармера Енглеске и Велса од владе је затражила да, када год је то могуће, храну набављају искључиво из домаћих извора, а сличне позиве својим владама упутила су и министарства пољопривреде Португалије, Грчке и Бугарске. У Чешкој је пак предложен закон према коме у трговинским ланцима домаћи производи морају да чине чак 85 одсто робе.
Ништа без пара и маркетинга
Консултантска компанија „Смартер“, специјализована за пољопривреду и прехрамбену индустрију у оквиру Стратегије развоја пољопривреде до 2030. године у Хрватској предвидела је оснивање Одбора за маркетинг пољопривредних производа. Он би првенствено требало да сачини стратегију тржишног наступа за домаће пољопривредне и прехрамбене производе и брендирање пољопривредних производа који би купцу били препознатљиви.
Да ли је после низа неуспешних акција, почев још од 2004. године, нови пројекат „Стварано у Србији“ са ознаком „Чуваркућа“, који је покренула Привредна комора, довољан да преокрене навике домаћих потрошача које у доброј мери диктирају велики трговински ланци који су у рукама странаца?
Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић каже да је пред нама дуг пут да потрошаче убедимо да купују домаће.
„Сви они трговински ланци који су дошли у нашу земљу, кажу да имају и домаће производе и они се крећу ту око 30 одсто. Када погледате шта је то од домаће робе, то је можда она која има најмању прођу, оно што се најмање продаје, а када су у питању животне намирнице, најзаступљенији су страни произвођачи“, каже Паповић за Спутњик.
То, према његовом мишљењу, ипак не може да буде регулисано административним забранама, јер крши правила тржишне конкурентности и одмах би нас за то лицемерно оптужили исти они који у својим земљама заговарају куповину домаћих производа.
Један позив не мења све
Купац, како каже, пре свега мора да зна које су предности домаћег производа и шта он тиме добија.
На питање да ли је у Србији било размишљања попут оних у Хрватској, он каже да је било речи о томе. У склопу Националног савета за безбедност хране требало је повести кампању, али средства за то нису издвојена. То је, како каже, прича о брендирању.
„Србија није урадила брендирање, то не можете да урадите са ситним парама. Када су у питању сами пољопривредни производи, наше производе сви купују, а ми имамо проблем да те производе понудимо, да направимо једну озбиљну кампању. Французи још у предшколском узрасту, па у нижим разредима основне школе држе деци предавања о томе како се чува стока на фарми, како се земља обрађује, од малих ногу их уче да купују домаће, колико се домаћа храна разликује у односу на друге“, напомиње саговорник Спутњика.
Тако се, каже он, стварају будући купци домаћих производа. Није довољно само позвати да купујемо домаће.
На питање каква је ситуација од почетка пандемије, он је уверен да смо више куповали домаће, али и напомиње да је због целе ситуације у понуди и било мање стране робе.
Саговорник Спутњика је, међутим, уверен да ће, када се границе отворе и живот врати у нормалу, људи опет похрлити да купују страно.
„И то је највећи проблем. Јер када купујете домаће, ви сте сачували једно, друго, треће радно место и подигли сте своју привреду“, закључује Паповић.
