Према научницима, неки од артефакта који су стари више од 24.000 година указују на то да су древни становници Сибира имали висок ниво технолошког развоја и софистициране верске погледе. То сугерише да је Сибир био центар цивилизације у ери Палеолита, показују резултати истраживања који су објављени у „Азијском научном часопису“.
Научници сматрају да та дела древне уметности указују на природу верских веровања и појашњавају еволуцију и порекло древних технологија Северне Азије, као и да показују с ким су први становници Сибира одржавали контакте.
Аутори истраживања истичу да научници проучавају станиште древних људи на подручју поплављеног села Уст-Кова у Краснојарском крају, више од 50 година.
„Истраживачки тим је извршио детаљну микроскопску анализу сваког предмета, укључујући и две фигуре направљене од кости мамута како би се видели трагови алата кориштени за њихову обраду. Истраживање је спроведено под вођством Људмиле Лобове, доктора историјских наука, професора на Одељењу за археологију и етнографију Новосибирског државног универзитета“, рекао је Николај Дроздов, доктор историјских наука и професор на Одељењу руске историје на СФУ.
Дроздов је додао да су микроскопски обрадивши слике фигурице направљене од великог фрагмента мамутове кости, истраживачи успели да обнове технологију обраде коју су користили древни мајстори.
„Методе и технике обраде костију мамута које су користили становници Уст-Кове чине ове предмете сличним древним уметничким делима пронађеним на локалитету Мал’та на реци Белаја у региону Иркутск“, приметио је научник.
Према истраживачима, ово доказује постојање културних и технолошких веза између древних становника Сибира, који су успоставили речну комуникацију.
„Пронађена фигура од мамутове кости осликана је са обе стране – једна страна је црвена, а друга црна. То указује да су древни људи имали религиозне погледе повезане са животом и космичким идејама, јер је црвена боја крви и живота, док црна значи таму и смрт“, рекао је Дроздов.
Научници тренутно методама спектралне анализе проучавају технологију израде таквих боја.
Већ је познато да су древни мајстори користили окер за прављење нијанси црвене, манган и магнезијума за бордо боју, а сок од пелина и шаша за тамноплаву, рекли су истраживачи.
Истраживачи истичу да су веома значајни и остали артефакти пронађени у Уст-Кови. Међу њима је 18.000 година стара графичка слика коња направљена на плочи од мамутове кљове, прва такве врсте виђена у Сибиру.
„Поред бројних привесака, перли, фрагмената наруквица, издужених дугмади и обојених прстенова, и ови артефакти су се одржали у добром стању. Они су јединствени и од велике су важности не само за руску, већ и за глобалну археологију“, рекао је Дроздов.
Аутори студије истичу да, поред артефаката са локалитета Уст-Кова у краснојарској територији, постоје и друга занимљива открића која се односе на древне културе.
„На пример, кост стара 18 000 година са спиралним сликама указује да су је, највероватније, древни Сибирци користили као соларно-лунарни календар“, рекао је Дроздов.
Према научницима, у гробу шамана из бронзаног доба који је откривен на месту хидроелектране Богучанскаја пре више од 50 година, пронађене су и две антропоморфне фигурице од мамутске кљове које су у очима имале зрнца белог пирофилита који је концентрисан у западној Азији.
Такви артефакти, сматрају стручњаци, заједно са онима који су пронађени у Денисовој пећини на Алтају, доказују да су народи који су насељавали Сибир у каменом добу били високо развијени и ни на који начин нису били инфериорнији од њихових савременика са територија модерне Кине, Шпаније и Француске.
