„По мом мишљењу, понашамо се много уздржаније и неутралније у вези са догађајима у Белорусији од многих других земаља, како европских, тако и америчких“, рекао је Путин.
„Наравно да нисмо равнодушни према ономе што се тамо дешава. То је врло блиска, можда и нама најближа држава“, наставио је Путин.
Он је подсетио да између Руса и Белоруса постоје многе породичне везе и блиска сарадња у индустрији.
„Ово нам је веома блиска, можда најближа земља. И етнички најближа, и језички, културно, духовно, како год. Имамо десетине, можда стотине хиљада, ако не и милионе, директних породичних веза“, објаснио је Путин.
Обавезе Русије према Белорусији
Руски лидер је истакао да за сада не постоји потреба за применом руских снага у Белорусији са чиме се слажу и у Минску.
Водитељ је Путина подсетио да је Лукашенко раније говорио да, када се ради о војном елементу, Минск има договор са Русијом у оквиру Савезне државе и ОДКБ.
На питање шта су се Лукашенко и Путин договорили о пружању помоћи Минску, Путин је одговорио:
„Нема потребе да се нешто скрива, постоје одговарајући чланови који говоре о томе да све државе-чланице ових организација, укључујући и Савезну државу (а у њој су само две државе-чланице: Русија и Белорусија) треба да пружају једна другој помоћ и у одбрани суверенитета, заштите спољних граница и стабилности. Тамо тако пише“, навео је Путин.
„Значи, у вези са тим, наравно, имамо обавезе према Белорусији, а Александар Григорјевич Лукашенко је покренуо питање. Покренуо је питање да би желео да му пружимо одговарајућу помоћ, уколико буде потребно. Рекао сам да ће Русија испунити све своје обавезе“, додао је Путин.
Руски председник рекао је да је формирао резерву припадника полиције који ће уколико буде потребно помоћи Белорусији.
„Александар Григорјевич (Лукашенко) ме је замолио да формирам одређену резерву припадника полиције. И ја сам то учинио. Али такође смо се договорили да се та резерва неће користити док ситуација не измакне контроли“, истакао је Путин.
Запад хоће да утиче на ситуацију у Белорусији
Путин је приметио да постоји селективност у оценама страних партнера у вези са ситуацијом у Белорусији, сугеришући да се то ради како би се утицало на догађаје у овој земљи.
„Да ли неко од оних који сада криве белоруско руководство, председника Лукашенка, да ли осуђују ове поступке? Нисам видео ништа у том смислу. Чему таква селективност?“, упитао је Путин.
Председник је нагласио да „то сугерише да ствар није у ономе што се дешава у Белорусији, већ у чињеници да неко жели да се тамо дешава нешто друго“.
„Они желе да утичу на ове процесе и постигну нека решења која одговарају, како ти људи мисле, њиховим политичким интересима“, истакао је он.
Белоруска полиција уздржана
Белоруска полиција понаша се уздржано, сматра руски председник.
„Објективно говорећи, мислим да се белоруска полиција понаша прилично уздржано, без обзира на све“, рекао је он.
С тим у вези он је предложио да се анализира ситуација у другим земљама.
На примедбу водитеља да прва два дана многима није било добро због догађаја у Белорусији, Путин је приметио: „А да ли им је било добро када су у неким европским земљама људи гинули готово свакодневно?“
„Да ли вам је добро када пуцају у леђа ненаоружаном човеку иако му у аутомобилу седи троје деце?“, наставио је Путин.
„Да ли неко од оних који сада за нешто криве председника Лукашенка осуђује ове поступке?“, упитао је председник Русије.
О Уставној реформи
Руски председник рекао је и да је Лукашенко спреман да размотри уставну реформу, могућност парламентарних и председничких избора према новом уставу.
„Председник Белорусије је, уосталом, рекао да је спреман да размотри могућност уставне реформе, усвајања новог устава, одржавање нових избора, и парламентарних и председничких, на основу овог новог устава, али се не сме излазити из оквира актуелног устава“, нагласио је Путин.
Ситуација у Белорусији
Масовни протести опозиције почели су у Белорусији 9. августа, након председничких избора. Према подацима Централне изборне комисије, на изборима је победио актуелни председник Александар Лукашенко са 80,1 одсто освојених гласова. Опозиција није признала резултате избора и сматра да је победила Светлана Тихановска.
Првих дана протеста, снаге безбедности су за разбијање демонстраната користиле водене топове, сузавац, шок-бомбе и гумене метке. Касније је полиција прекинула да растерује демонстранте и примењује силу. Током протеста приведено је око седам хиљада демонстраната, а хоспитализовано неколико стотина људи, међу којима и припадници полиције. Погинуле су три особе.
