Нико није очекивао да ће након првих гестова ка помирењу Срби и Хрвати пасти на колена изгрлити се и изљубити и да ће мржња која је на овим просторима негована и чувана као зеница ока нестати, каже новинар Саша Косановић.
Због напада на Србе у Вуковару, који су се догодили готово истовремено пошто су највиши хрватски званичници одали пошту Србима, жртвама ратних злочина у околини Книна, Хрватска подсећа на барку са много рупа – таман када покушају да запуше једну, отвара се друга и вода наставља да продире.
Срби у Вуковару нападнути су чак три пута у три дана, што указује на нечију жељу да у томе одржи континуитет. Јер, ово није први пут да се тако нешто догађа, а познато је да градска власт, на челу са градоначелником Иваном Пенавом, који је иступио из ХДЗ и придружио се екстремно десној политичкој групацији певача Мирослава Шкоре, већ годинама форсира ратну реторику.
Пенава се тако, својевремено противио и постављању ћириличних табли на јавне зграде у граду на Вуки; оптуживао је средњошколце српске националности за „великосрпске претензије“. „Континуитет великосрпске политике према Вуковару“ омиљена му је фраза, а омиљени непријатељи су му Српско народно веће (СНВ), Самостална демократска српска странка (СДСС) и њен председник, Милорад Пуповац.
И то се све догађа у тренутку када и политичко вођство Срба у Хрватској и представници хрватских власти чине кораке ка помирењу - Срби, одласком у Книн на обележавање годишњице „Олује“, а највише хрватско политичко вођство доласком у село Груборе надомак Книна како би одали пошту страдалим српским цивилима у ратном злочину који су починиле хрватске снаге.
Инцидент у Јастребарском
Саша Косановић каже за Спутњик да је кључни проблем у томе што се институционална мржња у Хрватскокј негује се већ тридесет година. Он подсећа на догађај који се десио непосредно пошто је председник СНВ и потпредседник хрватске владе Борис Милошевић присуствовао обележавању „Олује“ у Кинину.
Група десничара је у Јастребарском, уз подршку цркве, обележила годишњицу наводног партизанског напада на дечји концентрациони логор у том граду са намером ревизије историје. Тај догађај организован је уз подршку католичке цркве.
„То је ревизија историје, каква је незабележена. То су, дакле, људи који покушавају приказивати те козарачке малишане, ту козарачку децу, која су тамо мучена од стране часних сестара и мењан им је идентитет, претварани су у мале усташе, као напад. А часне сестре, Анте Павелић и Степинац су као ту децу бранили“, каже Косановић.
Догађај у Јастребарском, за Косановића је много гори од вуковарских инцидената, који су континуирани. Две навијачке групе нападају вуковарске Србе за нечији рачун, што се може закључити по томе што су починитељи увек непознати или су казне мале.
„Нећу рећи да се то ради уз подршку вуковарског градоначелника, али ово одговара неким људима који су својим хушкачким говорима, ако нису наредили или нису знали за нападе, онда су их барем, по мом скромном мишљењу, инспирисали“, сматра Косановић.
Такво стање, додаје наш саговорник, у Вуковару ће трајати до локалних избора идуће године, када ће у том граду бити изабрана власт која ће заступати интересе свих грађана, јер Иван Пенава сасвим сигурно не заступа интересе Срба, закључује он.
Уместо великих гестова, поштовање већ гарантованих права
Упитан да ли напади у Вуковару компромитују напоре да се постигне помирење, који су ове године кулминирали одласком хрватских званичника у Груборе и осудом ратних злочина током „Олује“, Срђан Милаковић, заменик градоначелника Вуковара из редова српске заједнице и председник Демократског савеза Срба, објашњава да дефинитивно постоји раскорак између гестова високе политике и стварности.
„То је сурово, али то се у стварности показује. Можете, нећу рећи чак ни фингирати, него показати неке гестове, али много важније од тога јесу механизми које ХДЗ, као владајућа структура има на располагању; механизми који треба да доведу до поштовања права српске заједнице. Они су то могли и до сада направити, али нису. Очекујемо да ће то направити у будућности. Надамо се, у сваком случају, као што смо се надали све ово време и свих ових година“, каже он.
Много бољи доказ добре воље од гестова високе политике, према Милаковићевим речима, било би када би места у полицији Сремско-барањске жупаније, која су гарантована Србима, била попуњена.
„Када је у питању полиција, многе позиције, барем у формалном смислу изостале су – помоћник начелника полиције у Вуковару; помоћник министра унутрашњих послова, све су то упражњена места. Некада смо имали и саветника у Полицијској управи вуковарско-сремској. Дакле, чак ни на формалном нивоу то не функционише“, каже наш саговорник.
Подсетимо, први напад на Србе у Вуковару догодио се у понедељак поподне када је неколико мушкараца пресрело 21-годишњег Србина из Вуковара, али је он успео да избегне да буде пребијен.
Наредно вече, како пише портал „Срби“, догодио се други напад када су четири особе напале 39-годишњака и 26-годишњака и ударале их у главу и по телу. Нападнути мушкарци помоћ су потражили у болници. Треће вечери нападнуто је четворо младих Срба, након чега је у Вуковар дошао и председник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац, који је упозорио на континуиране међуетничке сукобе.
„Реч је о насиљу којим се жели да суспендује или ограничи, како уставни поредак Републике Хрватске, тако и норме међународног поретка чијим је прихватањем Хрватска постала део светскога поретка мира, владавине права и међунационалне толеранције и равноправности,“ упозорио је Пуповац.
