То је, током ове последње недеље пред сутрашње парламентарне изборе, обећао грађанима и бирачима Душко Марковић, премијер Црне Горе и један од главних ведета Мила Ђукановића и владајуће ДПС.
Да парафразирамо, држећи се чврсто суштине, Марковић је поручио да ће свештеници Српске православне цркве у Црној Гори морати или да се промене или да се врате кућама, тамо одакле су дошли.
Чудо невиђено — рекао би покојни режисер Живко Николић, чија филмска ремек-дела је успела да превазиђе потпуно надреална политичка стварност у његовој Црној Гори.
Није било довољно представницима ДПС режима да најаве формирање сопствене цркве, као да је то неки партијски орган, комитет, политички форум или тако нешто.
Није им било довољно ни да донесу закон какав цивилизовани свет није видео и по коме су чак превазишли и послератне комунистичке комесаре.
По том закону, држава одлучује да цркве не припадају Цркви, да су манастири државни уколико се не докаже супротно, а да СПЦ мора фино да пресавије табак, сачека у реду на шалтеру и да се, чим прође пауза за топли оброк, региструје лепо као свака невладина организација, удружење голубара или друштво љубитеља ретких рибица у Скадарском језеру.
Чудо невиђено у Црној Гори
Колико чуда невиђених производи власт у Подгорици, можда и заиста заслужују да се издигну на ниво религијске институције.
Као демократска земља за пример у региону, млада и поносна чланица НАТО-а, Црна Гора смислила је уникатан и ингениозан начин како најлакше да се обрачуна са свима који се не моле пред њиховим „олтаром“.
Ствар је једноставна, виђенијим интелектуалцима, музичарима, писцима није потребан негативан ПЦР тест да би прешли границу и ушли у Црну Гору.
Они не могу да бораве у тој држави све и да добију америчку, руску, кинеску и европску вакцину против ковида 19. Непожељни су јер шире најопаснији вирус мишљења који може да уруши темеље Црне Горе за сва времена.
И ни то није доста. У финишу политичке битке пред изборе, Душко Марковић је, као у генијалном филму Живка Николића „У име народа“, у суштини запретио да ће свештенике који „наставе са поворкама“ — протерати у Киншасу.
Власт старија од Ђекне
Чуда невиђена видесмо тако у Црној Гори, али све би то могло да буде окончано сутра на прекретничким изборима у овој држави.
Истина је да режим Мила Ђукановића живи дуже и од Живкове Ђекне, али је сада пред највећим искушењем у свом тродеценијском постојању.
Народ, вероватно, зна шта му је чинити кад се нађе са листићем у руци пред гласачком кутијом. Важно је само да Милова „црква“ не извуче још неко „чудо“ из шешира и да све протекне мирно. Без инцидената, сукоба или нечег још опаснијег.
Па да видимо да ли Црна Гора од понедељка креће у неку нову будућност или ће сви заједно — у Киншасу.
Прочитајте још:
