„Не може бити слободно Косово и неће бити слободе на Косову, ако није слободна Црна Гора, јер је, како рече Андрић за Горски вијенац, ‘ова драма почела на Косову’“, рекао је Ракочевић, након што му је у порти манастира Морача награду уручио митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Ракочевић је истакао да Црна Гора данас прелази пут какав никада у својој историји није прелазила.
„Стотине хиљада њених становника прелази пут од страха до слободе. Сви који су прешли Албанију добили су Албанску споменицу, сви који су прешли пут страха у Црној Гори добиће споменицу слободе. На тој споменици слободе је исписан нови модел за ново време садржан у четири речи: вера, нација, слобода, демократија. То је дар и печат нове Црне Горе, за све, и за све нас који живимо у различитим облицима неслободе“, казао је Ракочевић.
Ракочевић је подсетио и на 2006. годину када су објављени резултати референдума у Црној Горе, наводећи да је тада „одјекнуо највећи албански плотун у историји Косова“.
„Још у ушима чујем његов хук и памтим како се шири из Приштине и путује према Грачаници. Кад је, две године касније, Косово самопрогласило независност није било толиког плотуна, вероватно и због много странаца који су дошли да надзиру тај противправни чин“, казао је, између осталог, Ракочевић.
Он је навео и да је све што у њему дише, од душе и духа, преиспитала и претресла ова награда.
„Раније сам се бранио светоотачком реченицом: Не можеш без штете чути похвалу о себи. Ту где сам печате дара и духа примио тешко се браним од Херцегова печата ког сам, такође, незаслужено добио. Пре је ову част заслужио старац Видо Јокић из Пећи што је испод свога дома саградио земуницу у коју је упадао кад би га нападали. Он је у дубини своје земље, под свећом, писао горке речи свога удеса и вере да се Косово и заветна мисао не остављају“, рекао је Ракочевић.
Ракочевић је указао и да су улога културе и духовности, њени резултати и утицај у историји, доминантно одређивали место једнога народа, као и личност надахнутог појединаца на раскршћима цивилизације.
Како је констатовао, савремени свет је готово савршено информатички писмен и повезан, али истовремено и метафизички неписмен, дефрагментисан и расут.
„Креирају се копије отргнуте од оригинала, производи се стварност која може бити реалнија од стварне реалности. Јесмо ли ми на месту оригинала, да ли га разумемо, а можда најважније питање јесте, да ли смо способни и да ли нам се допушта да учествујемо у његовим вредностима?“, упитао је Ракочевић.
Подсетимо, одлуком Управног одбора културне манифестације „Трг од ћирилице“ овогодишњи „Печат херцега Шћепана“ додељен је Живојину Ракочевићу, док је награда „Ћириличник“, која се додељује најистакнутијим културним институцијама, припала Удружењу књижевника Црне Горе.
