Овакав одговор уследио је после тврдњи Данијела Сервера и Приштине да ће се у Вашингтону на столу наћи као главне теме везане за економију — Газиводе и Трепча.
Газиводе 100 одсто српске
„Физички је то за сада неизводљиво, јер ми управљамо целом имовином. Пре две године прикупио сам сву документацију која показује да су Газиводе 100 одсто српске, да су сви кредити враћени, да смо ми били инвеститори свега са кредитима Светске банке, чак је и Ђердап са 15 одсто учествовао у томе. Истина је на нашој страни, али шта ће рећи политика, то није на нама“, каже наш саговорник, додајући да ако Албанци хоће да уђу у неки борд или нешто слично, мораће или да плате, или да понуде неку трампу.
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, упозорава на чињеницу да је Сервер албански лобиста и да сигурно нема приступ Трамповој администрацији, те да не би требало да се све што он каже схвата као тачно.
Не треба трчати пред руду, сачекајмо да видимо
„Шта ће бити на дневном реду у Вашингтону, видећемо када седнемо за сто. Ова нагађања која долазе из Приштине и њихових лобиста у Америци нису релевантна за нас. Они покушавају да наметну теме које би волели да се нађу на дневном реду и да се реше у њихову корист, али је јасно — Приштина иде искључиво ка томе да се од Србије добије признање и у томе је снажно подржавају Немачка и дубока америчка држава којој припада и Данијел Сервер, који стално пушта пробне балоне“, напомиње Дрецун.
Он подсећа да су амерички званичници рекли да ће теме бити економске, а које тачно, није назначено. Исте теме су и у преговорима у Бриселу, али су за сада све ово само нагађања.
Треба очекивати велики притисак на Србију
Стефан Сурлић са Факултета политичких наука подсећа да су Трепча и Газиводе годинама важне теме, јер значе ресурсе и власти у Приштини су веома заинтересоване да над њима имају контролу.
„Претпостављам да ће бити велики притисак да српска страна учини неки уступак, али је чињеница да Газиводе представљају егзистенцију за Србе на северу Косова. Трепча и рудници Трепче налазе се на територији централне Србије, а ресурсе који су у јужној Митровици Албанци покушавају да у Трепчу обједине, како би је учинили функционалном. Међутим, северни део, онај који је под контролом Срба, јесте тај који је продуктиван. Зато мислим да ће бити велики притисак на Београд да се направи неко компромисно решење, неко јавно-приватно партнерство у ком би Срби направили уступак и омогућили да и Албанци користе те ресурсе“, верује Сурлић.
Срби ни за време рата нису прекинули снабдевање
Наш саговорник додаје да није спорно да Газиводе користе и Албанци, уз подсећање да канале којима се допрема вода, а који од Газивода воде ка централном Косову, користе и Албанци и Срби.
„Систем из Газивода користи се и за електричну енергију кроз хлађење пећи у Обилићу, а ни у време највећих сукоба Срби нису обуставили испоруку воде и не видим зашто би се сада тако нешто десило. Ми не треба да посустанемо само у чињеници да су ресурси власништво оних који живе на том простору“, истиче Сурлић.
Уколико Америка буде од Србије тражила заједничко управљање над овим предузећима, Сурлић каже да је у овом тренутку донекле тачно да предузећа захтевају неку врсту партнерства, али да то не значи да треба прихватити понуду која ће довести у питање нашу својину и интересе Срба на КиМ.
