Ово је оцена Зорана Миливојевића, дипломате у пензији, на тему разговора о Косову и Метохији између немачке канцеларке Ангеле Меркелов и српског председника Александра Вучића, уочи одласка делегација Београда и Приштине у Вашингтон.
Одмеравање снага преко Космета
Миливојевић сматра да је разговор Меркелове и Вучића очекиван, с обзиром на то да и Немачка и Америке желе да буду доминатне по питању решавања косовског проблема.
„На сцени је, у финишу предизборне кампање у Америци, косовска тема интересантна и за америчку администрацију и колико год да овај састанак у Вашингтону не одлучује о тамошњим изборима, ипак не може се сасвим ни искључити из тог контекста. Такође, не може се искључити ни из контекста ни релација Берлин – Вашингтон“, уверен је Миливојевић.
И Америка и Немачка би да капитализују свој улог
Трампова адмнистрација, додаје, која је пред крај мандата, не жели да политички капитал, који је уложила у Косово својим директним ангажовањем у преговорима, препусти некоме другом.
„Немачка, односно Ангела Меркел, којој је ово последња значајна политичка функција у глобалним размерама, председава Европском унијом и жели да надлежност ЕУ, и на неки начин и Немачке као водеће државе, потврди на косовском питању. Она неће дозволити да ово питање пређе у руке великих сила, без утицаја ЕУ, али пре свега Немачке. За Немачку је ово улог да се потврди као сила која има глобални значај“, оцењује саговорник Спутњика.
Да би Немачка у томе успела, косовски проблем види као једини начин, подсећајући Србију на свој европски пут.
Европски пут Србије у немачкој „шаци“
„То што је уопште дошло до тог дијалога уочи пута у Вашингтон је због тога што је Србија на европском путу, а улог везан за Косово је везан за европску будућност и чланство у ЕУ. С друге стране, Немачка је веома важна за Србију билатерално, посебно на економском плану где је њен утицај један од суштинских у наредном периоду. Под председавањем Немачке би требало и да дође до нове динамике у српским ервоинтеграцијама где ми очекујемо и да се отворе и нека преговарачка поглавља. Оно што је за нас још битно је и да видимо да ли је Немачка остала при свом чврстом ставу према Косову и Метохији, или је можда постала флексибилнија“, тумачи Миливојевић.
Међутим, он овоме додаје да оно што се буде десило у Вашингтону, никако не може остати без утицаја на дијалог који се буде одвијао под окриљем ЕУ.
Разговор у Вашингтону оставиће траг на сусрет у Бриселу
„Интерес Немачке је потпуно природан, али и Србија има обавезу, под знацима навода, да води рачуна о ставу ЕУ из економских и политичких разлога. У мери у којој Вашингтон и Берлин не могу да се усагласе и један другог искуључују у том дијалогу, Србију ставља у положај да не може себе да искључи из тога јер су утицаји и једне и друге стране важни и од посебног значаја за Србију“, закључује Миливојевић.
