„Здравко је највеће симпатије свих нас стекао онда када је урадио нешто без знања управе школе, а што би требало да буде санкционисано. Наиме, на крају сваког месеца, професорима који путују на посао школа даје симболичну накнаду за путне трошкове. То често није ни близу реалних трошкова. Кривокапић је ту накнаду добијао сваког месеца, а ми дуго нисмо знали да он то даје најсиромашнијем ђаку који живи у интернату и плаћа боравак“. каже отац Гојко.
Објашњава да је то желео да каже у изборној кампањи, али се суздржавао.
„Сада, када се све завршило, желим да се зна ко је професор Кривокапић – скроман човек, хришћанин у најбољем значењу те речи. Не неко ко промовише своју веру, ко воли да се слика. Сада му приговарају да поповима љуби руке, да то није хигијенски. У питању је елементарна духовна хигијена – када сретнеш свештеника да узмеш благослов. Ко се томе чуди, нека се чуди, то је нешто на чему је саздан овај народ. У том смислу, Здравко је представник традиције, лепог васпитања, представник будућности – професор на Машинском факултету, који код нас хонорарно предаје информатику. Дакле, не гусле, него информатику. Није Супермен, обичан је човек, али из Цуца је, из самог срца Црне Горе. Све се у њему спојило и народ је то тако лако препознао и они који га нападају због ових ствари говоре сами о себи“, рекао је отац Гојко.
Прочитајте још:
