Подсетио је на саопштење Пљеваљског одбора за одбрану светиња у коме се верници позивају да увек и у свакој прилици буду људи, државни органи да раде свој посао, те се јасно каже да Црква није организатор јавних окупљања покренутих послије изборне победе опозиције и да су сва славља која угрожавају мир и равноправност свих људи, као и међуверску и међунационалну толеранцију непожељна и биће једнодушно осуђена.
Навео је да их је веома непријатно изненадило обраћање уваженог реиса у коме је СПЦ оклеветана као она која је сама одабрала да буде носилац процеса у коме се ето дешавају и насилни инциденти и пролива невина крв.
„Подсећам еф. Кавазовића да у Пљевљима није проливена крв (тј. нико није ни рањен, а камо ли изгубио живот, пошто је то основно значење ове језичке синтагме) да је носилац негативних процеса који се у Црној Гори одвијају, а нарочито у посљедњих годину дана, досадашња државна власт а не СПЦ, која је после доношења дискриминаторског Закона о положају цркава и верских заједница невољно увучена у политичку борбу. Само из разлога што је само доношење закона било једна политичка и идеолошка одлука, која није заснована на правди и правима, која су у свим цивилизованим државама света неприкосновена, а то су право на слободно уживање имовине, право на слободу вере и говора, право на једнак третман пред законом и уставом свих грађана, били верници или неверници“, навео је епископ.
О одговорности и еманципованости црногорског друштва, па и саме СПЦ у Црној Гори, како истиче, сведоче и изјаве митрополита Амфилохија и свих политичких лидера који су изборили изборну победу (Кривокапић, Бечић, Абазовић), као и многобројних појединаца.
„Томе у прилог говори и данашња слика православних свештеника из Пљеваља који су са слоганом Не дамо светиње, под којим су устали у одбрану својих, овога пута стали у заштиту Хусеин-пашине џамије. Ко год је добронамеран, а жели да види у чему се огледа однос СПЦ према муслиманима у Црној Гори, препознаће да се овај најбоље очитава у данашњој слици из Пљеваља, наступима њених великодостојника претходних дана и месеци, као и мирним литијама у којима су, раме уз раме са православцима, учешће узимали и припадници исламске вероисповјести. Несрећни насилнички акти, који већма личе на монтирани покушај изазивања међунационалне и међуверске мржње него на аутентичне шовинистичке испаде, о овом односу православаца према муслиманима у Црној Гори, насупрот горе наведеном, не говоре ништа“, написао је епископ.
Истакао је да као човек који своју епископску и хришћанску службу обавља једним делом и на простору Црне Горе, као човек који је рођен и пола живота провео на простору те државе и зато познаје тамошње прилике, жели да упутим апел уваженом реису да препусти локалним исламским лидерима у Црној Гори да кажу своју реч, и њоме заштите интересе своје заједнице, пошто је, жели да верује његова данашња производ незнања и неинформисаности, а не жеље да се изазову нове поделе и нестабилност у црногорском друштву.
Подсетио је еф. Кавазовића и на позив, њему лично упућен, на отварање муслиманско-православног дијалога у БиХ, мог претходника на херцеговачкој епископији, владике Григорија, и нагласио да је тај позив и даље отворен када је у питању захумско-херцеговачка епархија.
„На нашем локалном херцеговачком нивоу је ова сарадња и дијалог итекако жив и динамичан, захваљујући необичном ентузијазму, искрености и иницијативи уваженог муфитије мостарског, еф. Дедовића и читаве исламске заједнице којој је он на челу. Пре само неколико дана били смо скупа на јами Чавкавици и Корићкој јами и показали да дијалог и сарадња и мир имају перспекитву, само ако избегнемо дневно политичке изјаве и надгорњавања, него, како је то у писму епископа Григорија наведено, ако тај дијалог водимо „без ичијег посредништва, али уз сарадњу и помоћ свих људи добре воље. Да позовемо у помоћ све интелектуалце, историчаре, теологе, социологе, философе, правнике, политикологе и тако редом, не бежећи ни од једног болног питања“, навео је епископ.
Како је додао, треба да будемо свесни тежине проблема и узвишености циља коме тежимо, а циљ је нелажан и искрен мир, циљ је истина, ма колико она болна била, циљ је заустављање освете, ма колико и на којој страни за њу било аргумената, јер Господ говори „освета је моја“, а ми толико пута хоћемо да чинимо оно што је у Његовим рукама, а оно што је у нашим не чинимо или, по речима патријарха Павла, „не чинимо онолико колико можемо“!
Због свега овога је, навео је епископ, изненађен којом је брзином ефендија своје писмо ставио на столове страних дипломата у БиХ.
„Тврдим да нико од мене не би био срећнији да сте то писмо послали мени, своме сабрату у БиХ, па да сва питања међусобно отворено, братски и суседски решавамо. Мислим да је то једини начин на који се постаје зрело друштво. Вероватно је мало која друга земља на свету као наша осетила горчину позивања других да решавају наше проблеме. Желим да знате, уважени реисe да на том путу у мени имате најискренијег, не само сарадника, него и сабрата“, написао је епископ.
„Није потребно да се праве компромиси са истином али истину треба говорити са добром намером, у љубави. Треба као што се то у светим књигама каже – истиновати у љубави. Надајући се да ове речи могу допринети нашем заједничком будућем делању, поздрављам вас и остајем искрено посвећен изградњи мира међу православнима и муслиманима (и међу свима људима), како у нашој земљи, тако и свугде где живе“, написао је епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије у отвореном писму.
