Пред разговор делегација предвођених председником Александром Вучићем и косовским премијером Авдулахом Хотијем, Миливојевић истиче да су обе стране, али и Сједињене Државе заинтересоване да резултата има, а да је прави пут за то само побољшање свакодневног живота људи и економске сарадње Београда и Приштине.
„Тако разумемо и америчку иницијативу са економским пакетом, што иде у прилог потреба људи, ствара политички амбијент и омогућава да се процес нормализације даље развија чак и у политичком смислу. Одговорност је увек била на политичким елитама и актерима који утичу на то. У нашем случају се ради о елитама и у Београду и у Приштини, али и о спољним и међународним актерима“, наводи дипломата за Спутњик.
Економија важна за обе стране
Миливојевић наглашава да стално треба имати на уму чињеницу да је КиМ протекторат УН и саставни део Србије и да се не може од ње одвојити противправно, а очекивати да она то треба да прихвати здраво за готово. Није случајно, напомиње, што је Србија пред састанак у Вашингтону, чији ће домаћини бити саветник за националну безбедност Роберт О‘Брајан и посредник Ричард Гренел, послала јасну поруку: немојте тражити да признамо нешто што не можемо, имамо и уставна ограничења, али и вољу већине.
„Мислим да Американци то схватају и зато овако прилазе. То не значи да мењају став о крајњем циљу, али мењају начин како би до њега дошли, бар кад је реч о овој администрацији. У прилог томе иде овај начин решавања — оно што је примерено људима: слободан проток људи, робе, капитала који ће поправити живот људи. Економија је најважније политичко питање и за нас и за њих и добро је да се иде тим правцем“, уверен је Миливојевић.
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић каже, међутим, да ће на српску делегацију и Вучића лично бити вршен велики притисак, али да ултиматум није пут за решавање проблема. Да је тако нешто могуће, свестан је и председник Србије који очекује „могућа изненађења“. Стефан Сурлић са Факултета политичких наука примећује да довести лидере Београда и Приштине у Белу кућу и условити присуство председника Трампа неким договором већ само по себи представља озбиљан политички притисак.
„САД нису заинтересоване искључиво за економска питања, оне и те како желе политички споразум и резултат, а ово виде као последњи тренутак да остваре спољнополитички бенефит за Трампа. То неће утицати толико на америчке бираче, али хоће на кредибилитет и Трампа и Гренела да постижу споразуме у конфликтним деловима света“, наводи Сурлић.
Могућ договор о оквирним принципима
Он претпоставља да ће се инсистирати на постизању неке врсте споразума која неће бити признање независности Косова, већ неки оквир о принципима за финални споразум.
„То може бити нешто што би било увијено у дипломатској форми, а омогућило Београду и Приштини да изађу релаксираније са тог састанка, да обећају да ће бити посвећени том путу, али да суштински нећемо имати ништа конкретно што ће одмах моћи да се реализује на терену. Оно што би Америка могла да обећа, јесте да услови своју помоћ конкретним инфраструктурним пројектима, да понуди неки вид економске сарадње, а поменута је и нека економска унија. Уколико се то постигне, већ то је велики успех“, оцењује Сурлић, уз опаску да је засад непознаница у којој форми ће то бити презентовано.
Миливојевић додаје да за Србију није могуће ништа што не би било на линији принципа међународног права, резолуције 1244 и Устава Србије.
„Може да се понуди документ који има садржај у економији, а производи и политичка дејства, али никако као документ који има садржај у политици који производи дејства која би се могла тумачити као признање“, прецизира Миливојевић.
И САД заинтересоване да састанак успе
Према његовом мишљењу, имајући у виду да се састанак одржава у току америчке предизборне кампање, и САД има интереса да има успеха, а успех је и континуитет иницијативе и корак даље од оног што су до сада већ успели са писмима о намерама и економским пакетом.
„Не могу добити нови Кемп Дејвид, али могу да имају успех у овоме, јер и та врста успеха им доноси поене. За Американце је важно и да Србија у томе учествује. Због тога су и ушли у ову иницијативу и нашли платформу која обезбеђује учешће Београда и чак деблокирали дијалог притиском за укидање такси. Није то случајно, јер то обезбеђује учешће Србије у дијалогу, а све друго је проблем“, истиче Миливојевић.
Зато очекује континуитет на трагу већ постигнутих економских договора.
„Неће се ово завршити ни у четвртак ни петак у Вашингтону, ни у понедељак ни уторак у Бриселу. Ствар је сувише компликована, позиције доста супротстављене, максималистички захтеви Приштине изражени, а ситуација у Приштини проблематична. Не постоје услови да се приближимо решењу које би могло да се сматра ближе коначном. Очекујем наставак дијалога о нормализацији на политички рационалним и коректним линијама“, закључује Миливојевић.
