„Сада се у нас од детињства усађује жеља за неком врстом незадрживог конзумирања – жеља да се све постигне, да се све проба. И ми са том својом жељом огромном брзином јуримо ка сопственој пропасти. Потрошња је ван граница здравог разума. Сели смо за сто, одавде одломимо, оданде отпијемо и на крају смо цео сто уништили, а заправо ништа нисмо појели“, рекао је Шојгу.
Као пример је навео криволовце који у резерватима поставе и по 400 замки за сибирске мошусне јелене.
„Притом, то су замке од нерђајућег челика, које се не разлажу. Да ли је онај који их је поставио у стању да свакодневно проверава свих 400 замки на терену од 50 до 70 километара? Не проверава ни 10 одсто. Даље – животиња се ухвати у замку и страда. И то не само мошусни јелени. Може и снежни леопард кога спасавамо од потпуног изумирања. А онда седнемо и разговарамо: шта сад да радимо? Хајде да појачамо стражу? Хајде!“, испричао је Шојгу.
