Како је објаснио, реч је о социјално-економском споразуму који не мења светску политичку сцену већ даје импулс развоју региона.
„Могуће је да ће захваљујући том договору бити скинута питања која се тичу ограничења протока српске робе на територију Косова, што је била једна од највећих препрека нормализацији односа. Без успостављања дијалога у тој сфери апсолутно је немогуће да се говори о зближавању позиција по спољнополитичким питањима“, рекао је он.
Са друге стране, водећи научни сарадник Европског института Руске академије наука (РАН) Павел Кандељ обратио је пажњу на то да је Трамп „успео да извуче“ од својих партнера споразуме који се тичу Израела, „пре свега за своју предизборну кампању“.
„Наравно, то се може сматрати неком врстом уступка са стране председника Србије Александра Вучића, мада то није много коштало Београд, јер Србија и Израел су и до сада имали пријатељске односе“, објаснио је.
Намерно укључивање признања у споразум
Према речима Кандеља, Американци су „у почетку намерно укључили у споразум признање независности Косова од стране Београда, како би показали, да Вашингтон то очекује од српске стране“.
Доцент катедре за историју јужних и западних Словена на Историјском факултету Московског државног универзитета Владимир Путјатин сматра, да иза покушаја приморавања Београда да призна независност Косова стоје пре свега САД.
„Решење косовског проблема поново брине Вашингтон. Први разлог је што је Доналду Трампу пред изборе потребна бар нека победа на дипломатском пољу. С обзиром да је Вучић већ изјавио да неће признати независност Косова, било какав напредак у преговорима ће за администрацију америчког председника представљати политичку победу Трампа и његовог тима“, рекао је експерт.
Други мотив САД је финансијска добит због посредништва између Београда и Приштине, оценио је Путјатин.
„Преговори су вероватно водили ка томе да Србија не омета САД у њиховом потпуном продору на Косово и регион у целини. Циљ Вашингтона је да тамо има доминацију, како би искористио ту територију за развој транзитних путева“, објаснио је аналитичар.
Према његовим речима, признање независности Косова од стране Београда би дозволило америчким компанијама да легализују своју делатност у том крају и да од њега значајно зараде. „Американци су раније у тај регион већ инвестирали новац“, додао је експерт.
„Натезање конопца“
Још један сусрет представника Београда и Приштине је планиран за 7. септембар, додуше овог пута у Бриселу. Како су појаснили у Европској унији (ЕУ), у преговорима ће учествовати председник Србије Александар Вучић, премијер такозваног Косова Авдулах Хоти, а такође и председник дипломатије ЕУ Жозеп Борел и специјални представник ЕУ за дијалог Приштине и Београда Мирослав Лајчак.
Владимир Путјатин сматра, да позиција ЕУ на косовску тему „има прагматичну позадину“.
„Брисел је заинтересован у разрешавању косовског конфликта, јер на тај начин жели да нивелише негативне последице распада Југославије, када је у ЕУ кренула река миграната из региона. Притом, постоје и одређени економски интереси, пре свега жеља за ширењем сарадње са регионом“, наводи аналитичар.
Путјатин прогнозира, да ће се стране на предстојећем састанку у Бриселу дотаћи економских питања.
Европским колегама „ће бити лакше да у тој сфери од Вучића добију неки уступак, пошто Србија и ЕУ имају тешње везе, него Америка“, сматра експерт. Обратио је пажњу да је сада „најсликовитије уочено сучељавање ставова Вашингтона и Брисела о косовском питању“.
„То је на неки начин натезање конопца – борба за утицај у региону. Ко ће за себе добити већу наклоност – ЕУ или САД. Европска унија не планира да Косово препусти САД на потпуну контролу, с обзиром на то да су у последње време односи Америке у Европске уније веома натегнути“, тврди он.
Сличан став има и Павел Кандељ – и он прогнозира да ће у перспективи Брисел и Вашингтон „наставити притисак над Београдом како би признао независност Косова“.
„Притом, могуће је да ће Вучић, учинити неке уступке на тему Косова. Међутим, тема признања независности такозваног Косова ће највероватније остати да виси у ваздуху“, закључио је Путјатин.
