https://sputnikportal.rs/20260303/1196470460.html
Је ли крај моделу који нам је донео привредни раст, којим путем даље
Је ли крај моделу који нам је донео привредни раст, којим путем даље
Sputnik Србија
Србија је досадашњи привредни раст базирала на капиталним улагањима и на страним директним инвестицијама које су почивале, пре свега, на јефтиним енергентима и... 03.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-03T21:00+0100
2026-03-03T21:00+0100
2026-03-03T21:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/03/1196470302_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_f375598513a945a2a4831d2b01ec152b.jpg
Је ли крај моделу који нам је донео привредни раст, којим путем даље
Sputnik Србија
Србија је досадашњи привредни раст базирала на капиталним улагањима и на страним директним инвестицијама које су почивале, пре свега, на јефтиним енергентима и јефтиној радној снази. Радна снага, међутим, више није тако јефтина, колико би то волели инвеститори, а питање је колико ћемо још моћи да рачунамо и на јефтине енергенте.
То је све извесније после одлуке ЕУ да од краја 2027. елиминише руски гас са европског тржишта, а поготово после недавног Трансатланског самита о гасној безбедности одржаног у Вашингтону. Ту су се државе југоисточне и централне Европе, јединог региона у Европи који још прима руски гас, такорећи обавезале Американцима на куповину њиховог знатно скупљег течног природног гаса (ЛНГ).
Уколико Србија буде приморана да пређе на далеко скупљи амерички ЛНГ од руског гаса, да ли то значи и крај досадашњег модела индустријске политике који је доприносио привредном расту? Какво преусмеравање нас чека, на чему ћемо заснивати даљи раст, имамо ли капацитета да развијамо секторе који су вишег технолошког нивоа и доносе вишу вредност? Где је будућност српске привреде, шта би то могли да нам предоче творци програма Србија 2030-2035, који би ускоро требало да буде представљен?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са економистом Бојаном Станићем, помоћником директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије.
Србија је досадашњи привредни раст базирала на капиталним улагањима и на страним директним инвестицијама које су почивале, пре свега, на јефтиним енергентима и јефтиној радној снази. Радна снага, међутим, више није тако јефтина, колико би то волели инвеститори, а питање је колико ћемо још моћи да рачунамо и на јефтине енергенте. То је све извесније после одлуке ЕУ да од краја 2027. елиминише руски гас са европског тржишта, а поготово после недавног Трансатланског самита о гасној безбедности одржаног у Вашингтону. Ту су се државе југоисточне и централне Европе, јединог региона у Европи који још прима руски гас, такорећи обавезале Американцима на куповину њиховог знатно скупљег течног природног гаса (ЛНГ). Уколико Србија буде приморана да пређе на далеко скупљи амерички ЛНГ од руског гаса, да ли то значи и крај досадашњег модела индустријске политике који је доприносио привредном расту? Какво преусмеравање нас чека, на чему ћемо заснивати даљи раст, имамо ли капацитета да развијамо секторе који су вишег технолошког нивоа и доносе вишу вредност? Где је будућност српске привреде, шта би то могли да нам предоче творци програма Србија 2030-2035, који би ускоро требало да буде представљен? О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са економистом Бојаном Станићем, помоћником директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Србија је досадашњи привредни раст базирала на капиталним улагањима и на страним директним инвестицијама које су почивале, пре свега, на јефтиним енергентима и јефтиној радној снази. Радна снага, међутим, више није тако јефтина, колико би то волели инвеститори, а питање је колико ћемо још моћи да рачунамо и на јефтине енергенте.
То је све извесније после одлуке ЕУ да од краја 2027. елиминише руски гас са европског тржишта, а поготово после недавног Трансатланског самита о гасној безбедности одржаног у Вашингтону. Ту су се државе југоисточне и централне Европе, јединог региона у Европи који још прима руски гас, такорећи обавезале Американцима на куповину њиховог знатно скупљег течног природног гаса (ЛНГ).
Уколико Србија буде приморана да пређе на далеко скупљи амерички ЛНГ од руског гаса, да ли то значи и крај досадашњег модела индустријске политике који је доприносио привредном расту? Какво преусмеравање нас чека, на чему ћемо заснивати даљи раст, имамо ли капацитета да развијамо секторе који су вишег технолошког нивоа и доносе вишу вредност? Где је будућност српске привреде, шта би то могли да нам предоче творци програма Србија 2030-2035, који би ускоро требало да буде представљен?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са економистом Бојаном Станићем, помоћником директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије.
