Министар заштитне животне средине Горан Триван недавно је најавио да би следеће године могло да се очекује субвенционисање уградње уређаја на гас у аутомобиле.
Аутомобил на гас, уз субвенције, вишеструка корист
После најновијих података да је Ниш престигао Пекинг по просечној годишњој вредности штетних ПМ 2,5 честица у ваздуху, Триван је Спутњику рекао да би то хитно требало урадити. Субвенције би у целини биле бесповратне. Тренутно на тржишту, цене уградње уређаја за плин крећу се од 300 евра по аутомобилу, па иду и до 1.000 евра.
Оно што је посебан добитак је да у том случају не би било битно које је годиште аутомобил који неко вози, ако он иде на гориво које не загађује околину. У промету би, тако, било више аутомобила који користе еколошко гориво, јер се у том погледу у Србији и даље не може рачунати на електричне и хибридне аутомобиле. И поред субвенција приликом куповине због њихове високе цене они и даље остају недоступни највећем броју грађана.
Преправљање бензинаца на вожњу на течни нафтни гас (ТНГ) се у Србији до сада није озбиљније примило.
„Отприлике је број мање више константан. Ми имамо податке да је то годишње између 10 и 11 хиљада возила која се прераде и гас угради. Одступања су неких 1.000 до 1.500 возила годишње у зависности од кретања цене деривата. Када се цена плина у продаји приближи цени бензина, што се више смањи разлика, онда људи не желе да га уграде“, објашњава Петровић који је и начелник Сектора за возила у Агенцији за безбедност саобраћаја.
Само 142.000 аутомобила на гас међу више од два милиона
Укупан број издатих уверења за возила преправљена уградњом уређаја и опреме за погон возила на течни нафтни гас у последњих 10 година је 141.983, прецизирао је саговорник Спутњика. Највише их је било 2012. године када је регистровано око 34.000 возила на плин, док је 2011. забележено нешто више од 28.000 возила. После 2012. тај број се углавном кретао између 10 и 11 хиљада годишње.
Према рачуници Удружења нафтних компаније Србије, коришћење ТНГ за погон аутомобила исплативо је када је однос цене ТНГ – бензин око 50:50. По речима Петровића, осим цене гаса, на опредељење људи утичу и други додатни трошкови - уградња плинске боце и њен атест на пет година и замена на 10 година од датума производње.
Цена уградње је од 30.000 динара па навише у зависности од врсте уређаја, каже наш саговорник, истичући да је битно да се приликом уградње изабере добар уређај, да се он професионално угради и да је аутомобил на гас потпуно безбедан.
„Ако је адекватно уређај уграђен, што ми утврђујемо приликом испитивања, можемо слободно да кажемо да је чак и безбеднији од других. Границе самозапаљења су код њих 500 степени Целзијуса, док је код бензина то 270 степени, а дизела 250. Сами резервоари су висококвалитетни, дебелих зидова и могу да издрже знатно веће притиске, два три пута веће“, истиче Петровић.
Када је, пак, у питању екологија резултати су, како напомиње, неупоредиви. Он сматра да је потребан системски приступ поспешивању преласка на алтернативна горива, што је случај са државама које се озбиљно стратешки и плански баве екологијом.
Све је на одлуци државе, каже наш саговорник, истичући да би уз субвенције
број корисника аутомобила на гас био доста већи.
Србија није Норвешка
Држава је већ почела да субвенционише куповину електиучних и хибридних аутомобила и оне се крећу од 250 за мопеде до 5.000 евра за путничка возила до девет седишта и лака теретна возила. Ипак то је цену најјефтинијег хибрида спустило на око 17.500 евра што је и даље доступно мањем броју људи у Србији.
За разлику од развијене Норвешке која планира да до 2025. године у потпуности из употребе избаци возила на бензин и дизел уз мали број изузетака, према подацима Асоцијације увозника возила и делова у Србији је до краја 2019. године регистровано само 48 електричних возила и 342 хибридна. Субвенције су ове године унеколико поправиле тај скор па су регистрована 102 путничка возила на електрични погон и 1.416 хибридних, али је јасно да је реч о симболичним цифрама које сугеришу да у догледно време великог помака у том погледу не може да буде.
А саобраћај код нас са 60 одсто утиче на загађење ваздуха. Држава, међутим, има на располагању још једну меру да би помогла преласку на аутомобил на гас као еколошко гориво.
Државни намети код нас су вишеструко већи од минимално прописаних у Европи. Подаци Удружења нафтних компанија Србије показују да су дрђавна захватања од 2011. до 2019. године са 17,98 динара порасла на 43,76 динара, а од 1. јула ове године су додатно повећана на 44,59 динара по килограму ТНГ-а, по чему смо убедљиви рекордер у Европи.
Да су намети државе утицали на опредељење за вожњу на гас указују подаци о потрошњи ТНГ-а.
Од 2005. године тржиште течног нафтног гаса у Србији је са 60.000 тона порасло на 412.000 тона у 2009. години. Уследио је пад потрошње као последица глобалне економске кризе, а затим су повећана и државна захватања која су додатно оптеретила малопродајну цену ауто-гаса.
Већ у 2012. продато је само 272.000 тона ауто-гаса. Пад је настављен и у наредним годинама, да би у 2015. цена ТНГ чинила чак 66 одсто цене бензина. У таквим условима, уз трошкове преправке аутомобила на вожњу на гас, тешко је и било очекивати веће учешће аутомобила на гас од 6,7 одсто у односу на укупан број аутомобила у Србији.
