00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Кад ликови из романа одлуче да убију писца
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Очекујем експлозију медаља у атлетици, Ивана није рекла последњу реч
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Навали народе: Украјина на распродаји
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Дрвене куће, јединствене цркве и дворац: Шта видети на крајњем северу Русије?
Виталиj Коваљчук
Југоисток Архангелске области је одлична дестинација за путовање у доба вируса корона – живописан је, а нема много људи. Оне који се не боје далеких предела, чека лепота северне природе, уски колосеци прекривени мочваром, старе дрвене куће, јединствене цркве, дворац некада популарног локалног уметника.
У кући уметника нордијског карактера
Архангелска област је највећа у европском делу Русије. Туристички центри су Архангелск, Соловки и Кенозерски национални парк. Постоје и друга места на којима можете уживати у природи и посетити споменике архитектуре.
Поглед на Северну Двину, Виталиj Коваљчук
Поред села Красноборк, које је на 60 километара од града Котлас, налази се кућа уметника Александра Борисова. У совјетска времена на њега су заборавили, али почетком 20. века је био један од најпознатијих руских сликара.
Потиче из сеоске породице. Када је завршио Уметничку академију у Санкт Петербургу, целокупну своју уметност је посветио северу Русије. Сликао је арктичке пејзаже док је учествовао у неколико експедиција.
Његова дела, која су настала током путовања на Кољско полуострво (око 150 студија), купио је Павел Третјаков за 8.000 рубаља, што је тада представљало велику суму новца. За ове слике је издвојио посебну салу у својој галерији. Овакву част није имао ниједан млади уметник – Борисов је тада имао 28 година.
Кућу је саградио 1903. године поред канала Северна Двина. Кућа је спој староруског и модерног стила. То је једини сачуван дворац са краја 19. и почетка 20. века у Архангелској области.
Северна Двина и њене малобројне цркве
На 25 километара одавде налази се Пермогорје. Насељена места овог типа су типична за руски север: велико село је у средини, а неколико мањих села се налазе око њега. Бисери Пермогорја су Георгијевска и Воскресенска црква на обали Северне Двине.
Георгијевска црква је од дрвета и направљена је 1666. године. Храм има три куполе, у односу на пет колико је најчешће у црквама са таквим типом крова.
Воскресенска црква је 100 година млађа и већа, јер је Пермогорска жупа дуго била највећа у том региону.
Симболи тог краја
На 30 километара од Пермогорја налази се село Чеверково. Његов симбол су две дрвене куће са краја 19. века, које су обложене малим рустичним даскама. Куће су саградила браћа Гусев и данас се користе као стамбени објекти.
У тишини
Следећа станица је сеоце Авњугски. Тамо почиње једна од малобројних активних пруга уског колосека, коју су саградили 1958. године како би транспортовали дрва.
Следећа станица је сеоце Авњугски. Тамо почиње једна од малобројних активних пруга уског колосека, коју су саградили 1958. године како би транспортовали дрва.
У Поперечку живи око сто људи. Становници туристима издају смештај и спремају национална јела. Једна од атракција је замена прагова на уском колосеку железнице.
На три километра од Поперечка налази се уникалан пример дрвене архитектуре: Троицка црква и звоник, подигнути 1748. године. Овде се налазио Соезерски манастир саграђен крајем 16. века, који је био активан до тридесетих година 20. века. Монаси су око манастира посадили борове. Најстарије дрвеће има више од 200 година.
С обзиром да су ови крајеви много удаљени од савремене цивилизације, овде се и даље возе совјетски аутомобили. Власници раритете чувају и одржавају.
У Поперечк треба доћи како би уживали у заласку сунца, сакупљали печурке или шумско воће, дисали свеж ваздух или једноставно уживали у тишини.
