Србија се налази у једном од шест европских центара биолошке развноврсности. На простору наше државе, који захвата мање од један одсто Старог континента, гнезди се и сезонски среће чак две трећине врста птица које насељавају Европу.
Популација белоглавог супа у Србији износи 180 гнездећих парова, од којих се 125 налази у пределу Специјалног резервата природе „Увац“. На истом подручју гнезде се два до три пара сурих орлова, од укупне популације од 77 до 89 гнездећих парова у нашој земљи. Премда строго заштићене, те две врсте додатно су угрожене у протеклих месец и по дана, управо на Увцу.
Белоглави суп и сури орао – на нишану
На том подручју, у ком се налазе 192 врсте птица, од којих су готово све строго заштићене, догодила су се два инцидента – један сури орао убијен је из ватреног оружја, а најмање три младунца белоглавог супа су се удавила након што су испала из гнезда, јер је хеликоптер прелетао преко резервата.
Директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Милан Ружић открио је да ти инциденти нису једини који су се тамо догодили, позивајући се на тврдње чувара резервата и мештана да се летелице у том пределу појављују већ дуже време.
„Јоš нисмо добили одговор ни ко је летео, ни шта се све ту догађало, али јасно је да је Директорат за цивилно ваздухопловство рекао да тамо летова више неће бити, што је помак, али то не треба да важи само за Увац, већ и за бројне друге резервате природе“, предочава Ружић.
Он је напоменуо да лет није угрозио само птице, већ и људе који су се налазили у хеликоптеру, јер крупне грабљивице у ваздуху немају велики страх од летелица, па су могле да налете на њега како би га отерале из свог ваздушног простора, што је могло да доведе до трагичних последица. Притом, пад хеликоптера у том пределу дугорочно би загадио животну средину.
Осврћући се на убиство сурог орла, Ружић каже да је настрадала птица наредне године требало да постане полно зрела и нађе супружника да се угнезде. Ипак, уместо младунаца, којих ионако преживи само 10 одсто, родиће се нови проблеми:
„Та птица је имала добре гене, знала је шта да треба да уради у природи да би опстала. Када изгубимо такву птицу, нисмо изгубили само ту јединку, већ шансу да се популација одржи на најбољи могући начин, да најквалитетније јединке заузму своја места и оставе потомство“, напомиње Ружић за Спутњик.
Бројни недостаци у заштити природе
Ружић указује на то да популација орлова у Србији није у добром стању и да на само два места постоје службе које могу да збрину и лече толике птице – у зоолошким вртовима у Београду и на Палићу.
„Ако се таква повређена птица или лешинар нађе на југу Србије, немамо решење како да их хитно пребацимо до ветеринара. Чим пронађете крупну птицу грабљивицу, која је изнемогла у природи, нема времена за чекање. Она се вероватно данима борила за живот и треба јој хитна нега. Некад се догоди да чекамо на превоз и одобрење од министарства и инспекције по четири, пет дана и да та животиња угине у агонији“, сведочи Ружић.
Он додаје да Друштво чува гнезда орлова крсташа, птице која се налази на грбу Србије, и надгледа друге врсте и промене у природи, али да је за заштиту природе потребно значајно више улагања.
Као главне проблеме заштите птица Ружић наводи недостатак новца, незаинтересованост и неефикасност институција, мањак инспектора и тужилаца, али и свести грађана, који уочавау проблеме, али их не пријављују.
Очување станишта – кључно
Да бисмо сачували птице, потребно је да сачувамо станиште. Према Ружићевим речима, њима је потребан велики простор са малим или никаквим утицајем људи, богат извор хране и мир, што крупне птице данас тешко проналазе због туризма и лова.
„Морамо да схватимо да одлазак у природу не сме да буде само на наше задовољство, већ морамо да размишљамо шта ће бити сутра када ми одемо – да ли смо нешто оштетили и узнемирили или нисмо? Пре свега, да оставимо природу тамо где јој је место, а и да оставимо другим људима могућност да уживају у њој“, закључује Ружић.
Прочитајте још:
