Свиња „положила“, нека се спреми — човек! Шта покушава Илон Маск са чиповима у мозгу

© Sputnik / Alexei Kudenko / Уђи у базу фотографијаМикрочип
Микрочип - Sputnik Србија
Пратите нас
Увек је боље користити традиционалне методе у лечењу људи, али уколико се покаже да је метод Илона Маска, који развија чип који би се уграђивао људима у главу са циљем лечења неуролошких болести, супериорнији у погледу сигурности за коришћење и напретка, онда је то велики помак.

Овако научни сарадник на Електротехничком факултету у Београду Андреј Савић, који је докторирао управо на мозак-рачунар-интерфејс технологији (БЦИ) и који се већ 10 година бави неуронаукама, коментарише за Спутњик најновије достигнуће компаније за развој науке „Неуролинк“ Илона Маска.

Ова компанија представила је свињу по имену Гертруда, која већ два месеца у мозгу има рачунарски чип величине кованице, што би, како тврде, могло да представља први корак ка излечењу болести код људи са истим типом импланата. За сада је тестирање чипа на свињама прошло без негативних ефеката, а примена на људима тек предстоји.

Метод Илона Маска или доктор

Циљ је да се угради бежични интерфејс мозак-рачунар који укључује хиљаде електрода у најсложенији људски орган, како би помогао у лечењу неуролошких стања попут Алцхајмерове болести, деменције и повреде кичмене мождине и на крају да споји човечанство са вештачком интелигенцијом.

„Инвазивне методе увек носе већи ризик од неинвазивних. Питање је колика се ефикасност за исту примену може постићи инвазивним и неинвазивним методама и то треба да покажу научне студије. Ако се покаже да је ова метода у потпуности сигурна за коришћење, да не носи никаква штетна дејства, а да може начинити огроман напредак у смислу функције коју може да обезбеди, онда је то велики помак. Али, уколико се покаже да и неинвазивним методама може да се постигне сличан ниво функционалности, онда можда није довољно оправдано користити импланте“, сматра Савић.

Он указује да првобитни резултати и досадашње студије показују да су импланти супериорни у декодирању мождане активности и да су резултати који се могу добити имплантима, у том смислу, супериорни у односу на неинвазивне методе.

Мозак-рачунар-интерфејс постоји од ’70-их година

„Стандардан приступ у испитивању нових метода и технологија, посебно инвазивних које су имплантиране, јесте да се прво раде студије на животињама, па онда на људима. Сам приступ, методологија и уопште та врста технологије којом се бави „Неуролинк“ компанија није нешто ново. Та област науке и технологије мозак-рачунар-интерфејс је почела да се развија од ’70-их отприлике. Оно чиме се Илон Макс бави је нова генерација импланата, односно нова генерација електрода које се имплантирају у мозак, али овакве студије на животињама и људима рађене су доста раније“, указује наш саговорник.

© Фото : YouTube/CNETКомпанија Неуралинк представила је свињу по имену Гертруда која већ два месеца у мозгу има рачунарски чип величине кованице, што би, како тврде, могло да представља први корак ка излечењу болести код људи са истим типом имплантата.
Свиња „положила“, нека се спреми — човек! Шта покушава Илон Маск са чиповима у мозгу - Sputnik Србија
Компанија Неуралинк представила је свињу по имену Гертруда која већ два месеца у мозгу има рачунарски чип величине кованице, што би, како тврде, могло да представља први корак ка излечењу болести код људи са истим типом имплантата.

Савић наводи да постоје генерације електрода у облику игле, на бази којих су прављени системи као што је „брејн гејт систем“, који је чак тестиран на људима са тешком повредом кичмене мождине и којима је омогућено да својом менталном активношћу, својим мислима контролишу роботске руке и на тај начин их повежу са екстерним уређајем без вољних покрета мишића. Он претпоставља да је управо ово једна од потенцијалних примена и ове генерације електрода које је Маск демонстрирао.

Шта је револуционарно, а шта проблем

„Оно што је потенцијално револуционарно у његовом приступу, јесте проста чињеница да постоји хируршки робот који је намењен за имплантацију тих електрода, тако да се оне могу брзо и сигурно имплантирати, затим да се могу лако експлантирати“, каже научни сарадник ЕТФ-а.

Ипак, претпоставља да је проблем како се те електроде понашају када су дуже времена имплантиране, да ли оне губе свој квалитет сигнала и доводе до неких инфекција.

© Фото : PixabayВећ постоје генерације електрода у облику игле на бази којих су прављени системи као што је „брејн гејт систем“ који је чак тестиран на људима са тешком повредом кичмене мождине и којима је омогућено да својом менталном активношћу, својим мислима, контролишу роботске руке.
Свиња „положила“, нека се спреми — човек! Шта покушава Илон Маск са чиповима у мозгу - Sputnik Србија
Већ постоје генерације електрода у облику игле на бази којих су прављени системи као што је „брејн гејт систем“ који је чак тестиран на људима са тешком повредом кичмене мождине и којима је омогућено да својом менталном активношћу, својим мислима, контролишу роботске руке.
„Оно што што може да направи некакав помак у овој области, јесте да те електроде буду употребљивије и да приближе ту технологију практичним применама, зато што се она до сада тестирала више у интересу научних истраживања и није дошла до шире клиничке популације којој је заправо намењена“, тврди саговорник Спутњика.

Меморија се већ консолидује различитим стимулацијама

Упитан на који начин се може утицати на мождану активност код људи код којих је она поремећена, као што је то случај код Алцхајмерове болести, Савић каже да постоје научне студије које се баве процесима консолидације меморије, односно процесима преласка информација из краткорочне у дугорочну меморију. Ти процеси су поремећени код особа са Алцхајмеровом болешћу, а постоје истраживања која указују на то да се процес консолидације меморије може побољшати различитим врстама стимулације.

„Чак постоје студије које показују да уколико се током спавања дају одређени звучни или електрични стимулуси и то врло синхроно тајмирани са можданом активношћу током спавања, да то може побољшати меморију. Претпостављам да су те примене, код рецимо Алцхајмерове болести, везане за могућност праћења и прецизног снимања активности неурона која је приказана у демонстрацији Илона Маска, како би се та активност употребила за достављање стимулуса који би могли да допринесу побољшању меморије“, додаје он.

Савић истиче да уколико су импланти Илона Маска супериорни у односу на досадашње у смислу лакоће имплантације, избегавања негативних ефеката, као што је могућност инфекције или стварања ожиљка на местима где су имплантиране електроде, онда ће то заиста бити један корак унапред у целој овој технологији.

„Просто, треба сачекати да се ураде студије на људима којима је ова технологија намењена и видети у којој мери заиста може да се допринесе решавању проблема као што је деменција, рехабилитација након можданог удара, замена изгубљене функције након повреде кичмене мождине и слично“, закључује он.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала