Из те НВО навели су да би то требало да се спроведе у циљу спровођења изборног процеса до краја и „избегавања обесмишљавања народне воље, која је јасно исказана на изборима“.
Како су саопштили, од тог момента, па најкасније 30 дана од прве седнице новог парламента председник мора да предложи мандатара на седници на којој би се гласало о избору нове владе Црне Горе.
„Уколико би се председник Црне Горе оглушио о овај документ и чињеницу да је обезбеђена скупштинска већина, ушао би у зону директне опструкције демократије и опструкције спровођења изборне воље народа што би био својеврстан преседан и кривично дело против изборне воље. Да закључимо, ако се буду поштовале јасно прописане законске процедуре, Црна Гора би требало да добије нову владу најкасније 51 дан од одржавања избора, односно не касније од уторка, 20. октобра 2020. године. Све друго, односно пролонгирање овог рока, било би грубо кршење Устава и закона од стране администрације која је изабрана током претходне владе, председника Скупштине и председника Црне Горе. Наравно, ово може и раније да се догоди, већ крајем септембра, уколико буде одговорности у највећој опозиционој партији и лидеру опозиције који обавља функцију председника Црне Горе“, истичу у „Не дамо Црну Гору“.
Појашњавајући процедуру, из те НВО истичу да након објављивања прелиминарних резултата избора, Државна изборна комисија (ДИК) има рок од 15 дана да обави све увиде, одговори на све примедбе и да у Службеном листу Црне Горе објави коначне резултате избора најкасније 15 дана од дана њиховог одржавања. Како су избори одржани 30. августа, то значи да Комисија мора да објави коначне резултате најкасније 14. септембра.
Позиви за нову скупштину новим посланицима се достављају сутрадан, дан након објављивања коначних резултата, а председник Скупштине претходног сазива (у овом случају Иван Брајовић) мора сазвати нову скупштину на којој се верификују мандати најкасније пет дана од достављања позива новим посланицима.
Прочитајте још:
