Они су истакли да су парламентарни избори у Црној Гори 30. августа били десети покушај опозиције да победи Демократску партију социјалиста, на челу са Милом Ђукановићем и подсетили да у суштини владајућа странка није смењена од 1945.
Ипак, опозиција је успела да победи, освојивши 41 место у Скупштини.
Они истичу да постоје одређени разлози за забринутост, пре свега апострофирајући инциденте у Пљевљима, те да је доношење Закона о слободи вероисповести, који је вернике убедио да постоји реална могућност конфискације црквене имовине додатно узбуркао страсти у земљи, преноси Ин4с.
Наводе и да је током протеклих деценија владајућа странка промовисала одвојени црногорски национални идентитет, успут гетоизирајући Србе.
„Ђукановић је често намерно поларизовао бирачко тело идентитетским питањима, знајући да ће тако гласовима Црногораца, Бошњака, Албанаца и Хрвата обезбедити већину. Међутим, овог пута изгледа да му се поларизација обила о главу. Чини се да је црквени закон, више него икада пре, мобилисао грађане да гласају против Ђукановића.“
Осврћући се на резултате које су оствариле три победничке коалиције, они посебно апострофирају улогу листе Црно на бијело (коју предводи Уједињена реформска акција – УРА, која је грађанска и напредна странка са снажним нагласком на зелене политике), као и њеног вође, др Дритана Абазовића, којег већи део јавности „слави“.
Упркос ризицима, оцењују да постоји много разлога који уливају наду да ће овакав исход избора донети бољитак Црној Гори.
„Мирни пренос власти након тридесетогодишње владавине једне странке увек је изазов, посебно због чињенице да је та странка трансформисала земљу, успостављајући своју независност уз чврсту прозападну спољњу политику. Први сигнали које је послала опозиције били су охрабрујући јер су се суздржали од даље поларизације ситуације и позвали на смиреност.
Даље, три коалиције су се брзо договориле око четири основна принципа за нову владу. Прво, будућа владајућа коалиција ће испунити све међународне обавезе, укључујући и обавезе према НАТО-у. То је такође потврдио један од лидера ДФ-а, истичући да одлазак из Алијансе није на дневном реду. Абазовић, лидер УРА, такође је много пута подвукао да неће бити повлачења признања Косова. Други принцип подразумева неопходне реформе које Црна Гора мора да спроведе како би убрзала свој пут ка ЕУ, и у том смислу су кључне оне које се односе на владавину права, односно јачање и деполитизација институција, те одлучна борба против корупције и организованог криминала.
Договорена је влада састављена од експерата, као трећег принципа, која по мишљењу тројице лидера може најбоље одговорити на тренутну, крајње забрињавајућу, политичку и економску ситуацију у земљи. Коначно, нова влада биће у потпуности посвећена поштовању Устава и спровођењу закона, изменама и допунама свих дискриминаторних закона, укључујући и Закон о слободи вероисповести. Мањине су такође позване да учествују у раду будуће владе.
Сматрају да ће прави изазов за опозицију бити избегавање три искушења.
„Прво, можда постоји искушење да ДПС купи или кооптира неког посланика опозиције да промени страну, уз подсећање да не би било први пут да ДПС то уради. Друго, могли би да падну у искушење и наставе клијентелистичке и непотистичке праксе ДПС-а, те да уместо да демонтирају систем који је заробио државу, и они сами учине исто. Треће, биће неопходно избегавати бескрајне препирке око идентитетских питања, која поларизују друштво и имају мало утицаја на побољшање живота људи.“
Закључили су да би међународна подршка и ангажовање могли помоћи земљи да избегне замке и опасности повезане са окончањем вишедеценијске владавине једне партије, те да би, ако овај процес успе у Црној Гори, он могао би послужити и као пример како поступати са другим таквим режимима у суседству.
Прочитајте и:
