Поводом 27 годишњице акције хрватске војске „Медачки џеп”, у којој је на заштићену зону ОУН, у селима Дивосело, Читлук и Почитељ, 9. септембра 1993. године, убијено 36 српских цивила, од којих 17 жена, као и 52 српска војника, углавном након заробљавања и у којој су запаљене и уништене све куће и привредни објекти, Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије (Српска координација) издала је саопштење за јавност.
Они наводе да је хрватски Суд, коме је Хашки суд уступио суђење утврдио да су жртве живе запаљене, клане, вешане и гађане ножевима, везане за аутомобиле и вучене до смрти. Подсећају да је за наведене злочине главнокомандујући Рахим Адеми ослобођен, а злочинац који је предводио акцију на терену Мирко Норац, осуђен на казну затвора од 6 година. Један непосредни извршилац овог злочина је кажњен на 5, а двојица на по 3 године затвора.
„Након ових срамних пресуда породице убијених у Медачком џепу поднеле су опсежну кривичну пријаву против адмирала Давора Домазета Лоше, на кога је Суд, приликом ослобађајуће пресуде Рахиму Адемију, указао као главног осумњиченог и онога ко је имао стварну команду над наведеном злочиначком акцијом, као и против главнокомандујућих специјалном полицијом – пензионисаног генерала Младена Маркача и Жељка Сачића, сада ’угледног‘ грађанина Хрватске и заступника Хрватског сабора. До данашњег дана ништа није по пријави предузето, нити су породице добиле било какакав одговор“, наводи се у саопштењу.
Из Српске координације кажу да Хрватска користи сваку прилику да свечано обележи ову акцију, уз прусуство највиших представника власти.
Српска координација, у име породица жртава овим саопштењем изражава огорчење и пита: докле ће званична Хрватска славити злочине и зашто Хрватска не настави са процесуирањем одговорних за злочиначку акцију у Медачком џепу?
Српска координација позива власти у Србији и Хрватској да питања процесуирања починиоца ратних злочина, проналска несталих лица, суочења са прошлошћу и сатисфакције свим жртвама – буду питања која се хитно морају ставити на дневни ред и приоритетно решавати.
