Можда највећа разлика у концепцијама спољне политике Сједињених Америчких Држава двојице председничких кандидата дошла је до изражаја у петак, кад је у Белој кући, у присуству Доналда Трампа, потписан споразум о нормализацији економских односа Београда и Приштине, пише „Вашингтон игзаминер“.
Бајден јастреб, Трамп миротворац
Двадесет и једну годину након што је Бајден био један од највећих јастребова Била Клинтона који се залагао за бомбардовање Београда, Трампова администрација постигла је незамисливо – нормализацију односа између Београда и Приштине.
Овај споразум у потпуности се уклапа у два најважнија дипломатска напора Трампове администрације: напором Џерада Кушнера да постигне формално признање Израела на Блиском Истоку, и мисијом Ричарда Гренела да донесе мир на Балкану.
Од пада Римског царства до средњег века, пише овај магазин, Косово је било домовина Срба. Након што су османски колонисти покушали да очисте Србе из региона, суседни Албанци су дошли да га окупирају. Срби су на крају изборили независност и од Османског и од Хабзбуршког царства, повративши контролу над Косовом током готово једног века као део Југославије, када су на Косову поново почели немири, који су резултирали чињеницом да су привремене власти у Приштини прогласиле независност 2008. године.
Бајден - водећи лобиста злочиначке акције
Тадашња Клинтонова администрација била је нестрпљива да се укључи у „решавање проблема“ кад су се појавили први извештаји о наводном геноциду и етничком чишћењу Албанаца на Косову. Хилари Клинтон је одлучно подстакла свог супруга да бомбардује Београд, у нади да ће решити конфликт који сеже пет векова уназад. И наравно, како саркастично наводи „Вашингтон игзаминер“, у свему томе Клинтонова није имала никакву идеју о остваривању спољнополитичких интереса Сједињених Америчких Држава.
У Бајдену, Клинтонови су пронашли сенатора који ће здушно заговарати изгласавање закона који одобрава агресију на Југославију.
Клинтонова администрација у својој кампањи повећавала је бројеве жртава на Косову, како би за своју идеју придобила јавност и оправдала „нужност“ напада на Југославију.
У кампањи НАТО бомбардовања, коју „Амнести интернешнал“ сматра ратним злочином, убијено је око 500 Југословена, пише „Вашингтон игзаминер“.
Након „ослобођења“, са Косова је протерано стотине хиљада Срба и припадника различитих националних мањина, а на стотине их је убијено. У посебно бруталном антисрпском погрому 2004. године, расељено је хиљаде Срба, убијено на десетине њих, а запаљено стотине домова и православних цркава и храмова.
Само, саркастично примећује аутор чланка, „никако то немојте назвати етничким чишћењем“.
необавештен и неупућен
Данас, такозвано Косово има најмлађу европску популацију и највећу стопу незапослености. Три од пет становника на Косову су незапослена, људи су и даље етнички раслојени, а мањине терорисане. Такозвано Косово повело је својеврсни трговински рат са Србијом, уводећи таксе од сто одсто на сву робу увезену из Србије.
Ипак, много се тога променило од бомбардовања Југославије 1999. Године, а Трамп се тада одлучно противио кампањи бомбардовања. На дан потписивања споразума о нормализацији економских односа у Белој кући, Трампова администрација убрала је плодове једногодишњег напора да ублажи бар део штете коју су за собом оставили Клинтонови и Бајден. Трампов историјски договор осигурава обострани интерес за миром.
На питање о постигнутом споразуму Бајден је деловао као да не зна ништа ни о Косову, ни о томе шта је Трамп учинио, наводи „Вашингтон игзаминер.“
„Не знам на који договор мислите, у реду“, рекао је Бајден и додао: „Оно што сам увек тврдио о Србији и Косову, јесте да Косово треба да буде независно, а не део Србије. Провео сам тамо доста времена“.
Очигледно, не довољно времена, закључује аутор чланка.
