„Ако променимо устав, онда у уставу морамо да пропишемо председничке изборе. Али одвојено, одвојено. И вољан сам да се одрже ванредни председнички избори. Не искључујем то“, рекао је Лукашенко у интервјуу за руске медије.
Он је истакао да први пут говори о томе.
„(Али) не говорим о роковима. Морамо да усвојимо устав, одржимо локалне изборе. Ако се председнички избори одрже пре рока, онда би вероватно требало да се одрже пре парламентарних. Ипак, парламент мора бити очуван пре него што се појави нови председник“, нагласио је Лукашенко.
Белорусији потребан јак лидер
Белоруски председник истакао је да земља мора да остане председничка република, али да нека овлашћења треба да се предају другим органима власти.
„Неки представници политичких партија слажу се да је неопходно прерасподелити овлашћења између органа власти. Потребно је, али у исто време треба запамтити да су и Русија и Белорусија и Украјина словенске државе, где је потребан снажан лидер који ће имати одређена овлашћења и у томе је његова снага“, нагласио је Лукашенко.
Он је објаснио да чак није у питању ни Устав. „Многа председникова овлашћења треба пренети на гувернере, парламент, можда ће бити потребно променити структуру, на пример, именовање окружних судија или регионалних судија “, прецизирао је Лукашенко.
Он је при томе навео да постоји само један услов: „Ако си добио власт – одговарај!“
Према речима Лукашенка, председник мора да задржи контролу над ситуацијом у земљи и над органима власти.
Протести у Белорусији
Масовни протести опозиције почели су у Белорусији 9. августа, након председничких избора. Према подацима Централне изборне комисије, на изборима је победио актуелни председник Александар Лукашенко са 80,1 одсто освојених гласова. Опозиција није признала резултате избора и сматра да је победила Светлана Тихановска.
Првих дана протеста, снаге безбедности су за разбијање демонстраната користиле водене топове, сузавац, шок-бомбе и гумене метке. Касније је полиција прекинула да растерује демонстранте и примењује силу. Током протеста приведено је око седам хиљада демонстраната, а хоспитализовано неколико стотина људи, међу којима и припадници полиције. Погинуле су три особе.
