У Хрватској су пољопривредна земљишта запуштена, тек се ретки одлучују за производњу која бележи велики пад, па није довољна за подмирење домаћих потреба. Зато Хрвати једу увозне шљиве које највише стижу из Србије.
Иако шљива представља све траженије коштуњаво воће на тржишту ЕУ, посебно скандинавских земаља, Немачке и Велике Британије, Хрватска ни у овој производњи не успева да постигне добре производне резултате, а последњих година, због различитих тржишних поремећаја, поједини већи произвођачи одустали су и престали да узгајају шљиве, пише „Слободна Далмација“, а преноси Танјуг.
Цена конзумне шљиве у Хрватској креће од седам до десет куна за килограм, односно од 112 до скоро 160 динара, показала је анализа „Смартера“, консултантске фирме за пољопривреду и прехрамбену индустрију.
„За разлику од Хрватске, чија производња шљива не показује знакове опоравка и раста, суседне земље попут Србије, БиХ, па и Северне Македоније, али и Румуније успешно развијају своју производњу, те осим конзумне шљиве све више пласирају и извозе различите производе на бази овог воћа - од ракије, сушених шљива, компота до пекмеза. Суседна Србија производи око 500.000 тона шљива, производња у БиХ се креће од 150.000 до 200.000 тона, док је Румунија такође на 500.000 тона“, истиче стручњак „Смартера“ Мирослав Кускуновић.
У прошлој години Хрватска је увезла свежих шљива у количини од 2.535 тона вредних 1,5 милиона евра, док је извоз био 845 тона за само 540.000 евра.
Највише шљиве стигло је из Србије - 913 тона, Молдавије - 619 тона, Северне Македоније - 427 тона.
Осим у свежем стању, Хрватска увози и огромне количине осушене шљиве. Тако је прошле године стигла количина од готово 1.000 тона, вредна више од два милиона евра, од чега две трећине долази из Чилеа и Србије.
Прочитајте још:
