„НАТО користи Грузију као средство притиска на Русију. Грузини се узалуд надају да ће бити примљени у НАТО, тамо их нико неће прихватити јер са суседима имају нерешена територијална питања. Сетите се приче око Трансилваније на коју су Мађари претендовали. Али да би ушли у НАТО, морали су да потпишу споразум са Румунијом да немају потраживања једни према другима. Грузија се неће придружити НАТО-у док се не одрекне Јужне Осетије и Абхазије и не призна њихову независност, а она то никада неће учинити“, каже за Спутњик руски војни коментатор Виктор Литовкин.
Маневри дестабилишу Кавказ
Грузија у војним вежбама „Племенити партнер“ учествује пети пут. У овогодишњим маневрима, поред грузијске и америчке војске, учествују и снаге Велике Британије, Француске и Пољске. Маневри, који ће трајати до 18. септембра, одржавају се недалеко од Тбилисија, у војној бази „Вазијани“ и кампу за обуку „Норио“, а на њима учествује око 2.800 војника.
Премијер Грузије Георгиј Гахарија назвао је ове вежбе „гаранцијом мира у земљи“. Циљ маневара, како је рекао, јесте побољшање борбене готовости војске и унапређење компатибилности између оружаних снага Грузије и НАТО партнера, као и јачање стабилности у региону Црног мора.
Такође је нагласио да маневри нису усмерени ни против кога. Гахарија је подсетио да су грузијске Оружане снаге активно укључене у разне мировне мисије, како под покровитељством Европске уније, тако и САД. Према његовим речима, такве вежбе имају за циљ повећање „евроатлантске компатибилности“.
„Најопасније у свему овоме је то што је у августу 2008. године након таквих вежби започела агресија Грузије на Јужну Осетију. И све ове НАТО вежбе са Грузијом подстичу грузијске политичаре да говоре о томе да ће подићи грузијску заставу над Јужном Осетијом. То су деструктивне акције које могу довести до нових сукоба, до крви. Будући да су односи између Грузије и Јужне Осетије веома напети, увек се дешавају неке провокације. Због тога Јужна Осетија ове вежбе сматра провокацијом, поготово што се тамо дешавају митинзи везани за унутрашња питања. Председник Јужне Осетије Анатолиј Бибилов је због ових маневара подигао степен борбене готовости својих Оружаних снага. Сасвим је јасно да се нико неће усудити да нападне Јужну Осетију док је тамо руска војна база, али ове вежбе се могу дефинисати као демонстрација силе“, каже Литовкин.
Поводом међународних војних вежби „Племенити партнер 2020“ огласило се и Министарство спољних послова Републике Абхазије, које је изразило озбиљну забринутост због тих маневара, као и јачања борбеног потенцијала грузијске војске. Како се оцењује, ова пракса редовних великих војних вежби у којима учествују оружане снаге западних земаља, представља претњу миру и стабилности на Јужном Кавказу.
С тим у вези, Министарство спољних послова Абхазије сматра акције Грузије, САД и других држава-чланица НАТО-а отвореном провокацијом, усмереном на дестабилизацију ситуације на Јужном Кавказу. Како истиче Министарство, у случају могуће ескалације напетости у зони нерешених сукоба, пуна одговорност за могуће негативне последице у потпуности лежи на Грузији, САД и НАТО-у.
Абхазија такође упозорава да је због тако кратковиде и опасне политике западних земаља, којом се активно промовише процес милитаризације Грузије, дошло до значајног повећања реваншистичких осећања у Грузији, што је подстакло грузијске власти да одлуче да започну војну агресију у августу 2008. године. У саопштењу се такође наглашава да као симетрични одговор на деструктивне акције Грузије и њених западних партнера Абхазија намерава да ојача војно-техничку сарадњу са Русијом.
Литовкин истиче да ове вежбе угрожавају стабилност у региону.
„Што се тиче војно-техничке сарадње између Абхазије и Русије, морам да кажем да Абхазија нема велике Оружане снаге. Ми смо им испоручивали оклопна возила и стрељачко оружје. Имају лаке преносне ракетне системе ПВО и то ОСА-АКМ. Мислим да чак ни ’Панцире‘ немају. Абхазија, пре свега, нема чиме да их купи. И друго, на територији Абхазије постоји и руска војна база која решава сва питања у вези са одбраном и безбедношћу“, наводи Литовкин.
Руске јужне границе су безбедне
Руски експерти такође објашњавају да Грузија као војни савезник може да буде интересантна САД само као упориште за пребацивање трупа у случају могућег војног сукоба са Ираном. За НАТО је Грузија драгоцена као јужни коридор који омогућава приступ Каспијском мору, а такође то је и директна претња руским јужним границама.
Алијанса активно користи инфраструктуру Грузије како би извршила војно-политички притисак на Русију, али војни стручњаци истичу да Русија контролише ситуацију и да може у потпуности да осигура безбедност својих јужних граница.
„Тамо се налази америчка биолошка лабораторија, што изазива велику забринутост, јер нико не зна шта Американци тамо раде. На Кавказу је већ било неколико таласа свињске куге, што је доводило до епидемија, а сумња се да је то изашло из те лабораторије. Такође, у Грузији се налазе и центри НАТО-а за обуку и преобуку војника, а грузијска армија је под контролом америчких инструктора“, наводи Литовкин.
Експерт наводи и да грузијска војска учествује и у америчкој мисији у Авганистану, на шта су веома поносни, иако служе као „топовско месо“.
„Дакле, сарадња НАТО-а и САД са Грузијом је врло интензивна, али то не повећава борбену готовост грузијске војске. Иако су до 2008. године говорили да имају најмоћнију војску на постсовјетском пространству, после тих догађаја, када су побегли од руских трупа, ућутали су се и ту тему више не помињу. Грузијци се добро боре само када их има 20 на једног“, каже Литовкин, подсећајући на догађаје од 8. августа 2008. године, када су грузинске војне снаге напале Јужну Осетију из вишецевних система „Град“ и делимично уништили престоницу Цхинвали. Русија је, бранећи грађане Јужне Осетије, увела војску у ту територију и након пет дана борбених дејстава избацила грузијске јединице из региона.
Упркос чињеници да Тбилиси активно сарађује са Северноатлантском алијансом од деведесетих, Грузија и даље није члан НАТО-а, премда јој је чланство у Алијанси обећано још 2008. године.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је у више наврата говорио о томе да је та земља постигла „значајан напредак“, али да још мора много да уради пре него што се прикључи Алијанси.
Власти у Тбилисију оцењују да војна сарадња између Грузије и САД никад није била снажнија и посебно су захвални Вашингтону на важној улози у трансформацији грузијских Оружаних снага и на четири милијарде долара потрошених на јачање независности Грузије од 1992. године.
У сваком случају, закључују експерти, Грузија у скорије време неће ући у НАТО, али Северноатланском савезу одговара да је држи „на кратком повоцу“.
Прочитајте и:
