Како агенција наводи, Кипар је изјавио да неће потписати предлог Европске уније за увођење санкција десетини белоруских званичника уколико се државе-чланице ЕУ не сложе да уведу ограничења Турској због операција бушења у источном Средоземљу.
Ова острвска држава од јуна прошле године покушава да постигне стављање на санкционе спискове Европске уније седам турских компанија које су вадиле природни гас у економској зони Кипра. Међутим, одлука о овом питању још увек није донета, јер Европска унија не жели да створи жариште напетости.
Због тога Кипар није подржао увођење санкција Минску и оне не могу да буду усвојене, јер је за то потребна сагласност свих 27 земаља савеза. Европска комисија одбила је да коментарише преговоре по овом питању.
Протести у Белорусији
Масовни протести опозиције почели су у Белорусији 9. августа, након председничких избора. Према подацима Централне изборне комисије, на изборима је победио актуелни председник Александар Лукашенко са 80,1 одсто освојених гласова. Опозиција није признала резултате избора и сматра да је победила Светлана Тихановска.
Првих дана протеста, снаге безбедности су за разбијање демонстраната користиле водене топове, сузавац, шок-бомбе и гумене метке. Касније је полиција прекинула да растерује демонстранте и примењује силу. Током протеста приведено је око седам хиљада демонстраната, а хоспитализовано неколико стотина људи, међу којима и припадници полиције. Погинуле су три особе.
После тога су бројне државе Европске уније најавиле увођење санкција белоруским званичницима одговорним за разбијање мирних протеста уз помоћ силе. Литванија, Летонија и Естонија забраниле су улазак 30 држављана Белорусије на њихову територију.
Прочитајте још:
